Kako mali proizvođači piva spasavaju tradiciju dugu tri veka
02.05.2022 | 09:42
Kroz šta su sve prošli pančevački pivari, i uspeli da prežive
Copyright Tanjug/Miloš Milivojević
Pivarstvo u Pančevu koje ove godine beleži tačno tri veka od dana kada je u ovom gradu poteklo prvo pivo u regionu, a njegova proizvodnja nakon brojnih uspona i padova ugašena 2008. godine, sada izgleda ima nade da povrati nešto od slavne tradicije kakvu nema nijedno mesto u širem okruženju i to zahvaljujući malim zanatskim proizvođačima.
Ove godine je trista godina otkako je Abraham Kepiš, preduzetnik iz Požuna, današnje Bratislave, 1722. godine u Pančevu osnovao prvu pivaru u regionu.
Tokom vremena vlasnici fabrike su se smenjivali, a zlatno doba krenulo je sredinom 18. veka kada je ta pivara prešla u ruke porodice Vajfert, naročito u vreme Ðorđa, čuvenog industrijalca, guvernera narodne banke i filantropa.
Po završetku Drugog svetskog rata pivaru su preuzele „samoupravne” ruke, ali i tada se prilično dobro razvijala, pa je 1977. godine obim proizvodnje zahtevao prebačaj pogona sa lokacije na trgu (koji već izvesno vreme nosi ime Ðorđa Vajferta) u moderne hale u drugom delu grada.
Pančevačko pivo je teklo i posle sve do 2008. godine, kada je fabriku kupio „Hajneken”, koji je gotovo istog momenta ugasio, a ništa bolje nije prošla ni zgrada stare pivare, jer je tri godine ranije stradala u požaru, iako je opšte mišljenje da je trebalo da bude pretvorena u muzej.
Neki kod kuće, drugi bili hrabriji...
U međuvremenu je u pančevačkom pivarstvu i tako je bilo sve do pre neku godinu, kada i do ovog grada stiže talas popularnosti zanatske proizvodnje penušavog napitka.
Tada su mnogi počeli da kuvaju kvalitetno pivo kod kuće, dok su se neki od njih upustil u ozbiljniji biznis, poput ljudi koji su pre nekoliko godina otvorili pivaru pod nazivom „Dilemma”.
Jedan od njenih vlasnika Ivan Gnjatović ističe da viševekovnu tradiciju pored njih čuva i nekoliko kućnih pivara, kako su i oni krenuli pre sedam-osam godina, a pet godina su prisutni na komercijalnom tržištu iizdržali brojna iskušenja.
- Najveće se dogodilo s početkom pandemije, kada je naša branša bila veoma pogođena, ali to smo ipak nekako uspeli da prebrodimo, pa svakog meseca izbacimo neko novo pivo, a osmislili smo i prostor u kojem imamo i edukaciju o tome kako pravimo ozbiljan zanatski proizvod od prvoklasnih sirovina - navodi ovaj pivar.
On kaže da sve zainteresovane provede kroz pogon i objasni im proces proizvodnje raznih stilova piva.
- Pored ostalog pravimo i nemački lager koji smo nazvali ’1722. godina’, kao omaž svima koji su se bavili pivarstvom u poslednjih trista godina ne samo u Pančevu nego i na celom Balkanu - kaže Gnjatović.
Od kuvanja do točenja...
Dodaje da je pogon malih kapaciteta i kao takav neuprediv sa nekadašnjom pančevačkom pivarskom industrijom, ali može da pokrije dobar deo tržišta u Pančevu, Beogradu i okolini.
- Naša piva su možda za nekog skupa, ali cenu diktiraju sirovine i ambalaža, a sada je i rat u Ukrajini doneo nove probleme, pa sve poskupljuje i samo u poslednjih mesec cene staklene amabalaže skočile su u šest navrata po deset odsto - kaže ovaj Pančevac.
On navodi da proces od kuvanja do točenja piva traje trideset i više dana.
- Pošto smo pivo skuvali u varionici, prebacujemo ga u vrioni podrum, jer tamo kreće fermenatacija koja traje od pet do dvanest dana, a potom se vrši i gaziranje, pa onda i hlađenje i odležavanje, kada dolazi do bistrenja piva, nakon čega možemo da počnemo da ga točimo - objašnjava Ivan.
A kada je reč o očuvanju svetle pančevačke tradicije točenja piva, u tom gradu postoji i udruženje od dvadesetak kućnih pivara, koji se najradije okupljaju u lokalu „Slad”, gde je se nudi isključivo pivo i to zanatsko.
Važno kulturno i industrijsko nasleđe
Miroslav Todorović, jedan od dvadesetak članova te organizacije osnovane pre dve godine, ističe da je Pančevo industrijsko mesto sa tradicijom proizvodnje piva, a u njemu su i oni našli svoje mesto s namerom da promovišu ljude koji se bave kucnom proizvodnjom piva, čiji je princip isti kao i kada je prvi put napravljeno, po nekima, pre jedanaest hiljada godina.
- Kako kaže nemački zakon o čistoti piva iz 15. veka, potrebna su četiri sastojka, voda, hmelj, kvasac i slad, samo što je to skalirano na neke mnogo manje vrednosti, a može se spremati i u kuhinji ili u nekoj manjoj aparaturi, koja je sada mnogo dostupnija nego 2016. kada sam ja počeo da kuvam - navodi Todorović.
On na kraju skreće pažnju da je, pored konstatnog učenja, usavršavanja i druženja, jedno od načela tog udruženja i edukacija građana o kulturnom i industrijskom nasleđu grada, u šta nedvosmisleno spada i zgrada stare pivare, koja trenutno propada i zahteva hitnu rekonstrukciju.