aktuelno

„Ma šta će nam ta digitalizacija“: Kakve probleme danas sa digitalnim imaju srpske firme i kako ih prevazilaze

23.01.2022

06:33

0

Autor: Georgi Mitev Šantek

Prvo se žale a posle hoće još, kažu za 24sedam stručnjaci za digitalizaciju poslovanja koji domaćim firmama pomažu da dostignu razvijeni svet

„Ma šta će nam ta digitalizacija“: Kakve probleme danas sa digitalnim imaju srpske firme i kako ih prevazilaze
business-g876b09f50_1280 - Copyright Pixabay

Srpske firme nisu na zavidnom nivou što se tiče digitalnog poslovanja kakvo zahteva savremeni biznis, mada ima izuzetaka, kaže za 24sedam Tijana Kolaković iz Centra za digitalnu transformaciju, dok konsultant Ema Petrović smatra da nije baš ni da su na nivou „papira i olovke“.

- Mislim da se to kroz medije malo karikira. I naša privreda je odmakla od papira, doduše, uglavnom do nivoa ekcel šablona. Oni su negde prosti a negde i vrlo obimni i sofisticirani, ali i dalje su to samo ekcel fajlovi. Međutim, ima i firmi koje su odmakle u digitalizaciji – objašnjava za 24sedam Ema Petrović, sertifikovani konsultant za digitalnu transformaciju.

Digitalizuju se i ljudi

Ona kaže da primera ima različitih, od kompanija kojima treba samo malo „podešavanja“ do onih ekstremnih primera gde se treba krenuti od početka.

- U mojoj praksi najekstremniji je bio primer jedne metalske kompanije koja ima veoma stare mašine, od pre četrdeset i kusur godina. A nema mogućnosti da nabavi nove koje koštaju po 300.000 evra ili više. Tu je digitalna transformacija proizvodnje bila nemoguća, ali i kod takve firme je moguće unaprediti onaj drugo deo – ljude. Digitalizacija pomaže i da pronađete nove kupce, nove partnere, nove dobavljače… To se sve dešavalo pred koronu i ta firma je pandemiju i prelazak svih nas „na onlajn“ dočekala veoma spremna. Čak su uspeli da se nose i sa poremećajima u lancu nabavke, koji su danas veiki problem za celu industriju – napominje Petrović.

Digitalizacija je složen posao, a i zahtevan I to pre svega zbog toga što, u principu, firme i ne znaju odakle bi počele. Zbog toga su tu konsultanti, ne tako česta pojava u srpskom biznisu u kome glavnu reč, a često i jedini „pravo glasa“ imaju „gazde“ firmi.  Upravo oni po pitanju digitalizacije često greše.

Ema Petrović ističe da je prvi sastanak sa novom firmom posebno važan, jer tada se radi tzv. ekspertska analiza.

-  Svaki vlasnik ili rukovodilac ima neku svoj viziji šta bi sve trebalo uraditi i šta je goruće. Ali to ne mora da znači da je to nešto objektivno, čak ni relevantno. Često se čuje, „samo da kupim taj i taj softver i tu i tu opremu i sve bi probleme rešio“. Međutim, već na prvom sastanku dolazi do nekog otrežnjenja. Vrlo brzo shvataju da nema čarobnog štapića, pa ni u obliku digitalnog, nego sa sledi dug proces a da je ovaj program samo početak. To je možda i najkrupniji korak koji treba učiniti – naglašava Petrović.

Nisu problem "kompjuteri"

Najmanji je problem, kaže naša sagovornica, da firma kupi još kompjutera i podigne stepen svoje digitalnosti time što će slati elektronski fakture i dokumenta svojim klijentima i partnerima, to se brzo savlada. To je, inače, u osnovnom obliku i deo svakog programa CDT a može biti i poseban program ukoliko je to kompaniji potrebno.

„Ma šta će nam ta digitalizacija“: Kakve probleme danas sa digitalnim imaju srpske firme i kako ih prevazilazePexels
 

- Pravi problem je digitalizacija samog poslovanja. Kako da ih naučimo da na pregledan način vide šta rade oni sami, šta se događa na tržištu ili kod konkurencije a kakvo je korisničko iskustvo njihovih klijenata. Kada budu svesni svega toga, i kada obrade svoje podatke, mogu da primene pojedina tehnološka rešenja na određenim tačkama svog rada. Recimo, ako je u pitanju korisničko iskustvo u izdavaštvu mora se znati ko kupuje te knjige, kome su namenjene, da li se ljudi vezuju za istog pisca, ili izdavača, da pokušamo da proniknemo šta vole, ili da li su spremni da čekaju na isporuku nekoliko dana ili žele da imaju odmah u elektronskoj formi…- nabraja Petrović.

U svojoj dosadašnjoj praksi ona je imala firme iz turističke industrije, metalske industrije, različite vrste proizvodnje, trgovina, telekomunikacije, mediji, izdavaštvo…

- Jedna stvar koja se provlači kao zajednička je da nisu najčešće svesni gde se nalaze njihovi podaci, podaci o poslovanju pre svega, i nisu sigurni na koji način bi te podatke mogli da razvrstaju, analiziraju i upotrebe za unapređenje svog posla. Zbog toga se najveći broj njih odlučuje za neke softvere ali softveri sami od sebe ne rešavaju problem – ističe Ema Petrović.

Da bi preduzeća uopšte odabrala smer svoje digitalne transformacije sama preduzeća prethodno moraju da obezbede neke svoje podatke iz poslovanja. Kada obezbede sve te podatke može da im se predloži nekoliko mogućih rešenja u okviru projekta, odnosno uradi strategija digitalne transformacije, koja im ostaje kao smernica i pošto završe programe u Centru za digitalnu transformaciju.

- To je veoma važan dokument, jer digitalna transformacija se u stvari nikada ne završava – naglašava Petrović.

I tu se dolazi do velikog problema, jer očigledno je da od kvaliteta podataka koji se prikupe, odnosno od uspešnosti detekcije srži promene, zavisi i rešenje koje će se primeniti.

- U većini slučajeva velike kompanije sa više od 150 zaposlenih već imaju timove koji sa time rade i mogu da izvuku potrebno iz postojećih finansijskih ili drugih poslovnih softvera, pa je sa njima lako: One srednje i pogotovo male, nemaju ljude koji se time posebno bave. One od pet ili deset ljudi, gde je najčešće vlasnik taj koji obavlja tu vrstu posla, i ne znaju gde bi to mogli da potraže – ističe Petrović.

"Pa kako smo dosad dobro radili?!"

Iza svake digitalne transformacije ne stoji tehnologija, nego čovek, kaže Petrović. Zbog toga je potrebno unutar jedne firme što više proširiti krug ljudi koji rade na primeni onog što je zaključeno na osnovu obrađenih podataka.

„Ma šta će nam ta digitalizacija“: Kakve probleme danas sa digitalnim imaju srpske firme i kako ih prevazilaze Pixabay
 

- Zbog toga je bitno je da se promena prihvati na svim nivoima unutar firme. Može vlasnik ili direktor da donese odluku „da se ide u digitalizaciju“, ali dok se ona ne prihvati na najnižem, operativnom nivou, gde je uvek i najveći otpor, od toga nema ništa. Iza onog poznatog „šta će to nama kada smo decenijama radili ovako i to dobro“ krije se strah radnika da ne ostanu bez posla i da ih ne zamene bilo mašine, odnosno softver. To je i najveći izazov konsultantu, da na različite načine svima u firmi pokaže kako će imati benefite, od vlasnika i menadžera, do radnika, i da se prevaziđu strahovi od promene ustaljenih metoda – napominje Petrović.

Treba imati na umu da nekada investicija u digitalnu transformaciju zaista može da bude finansijski značajna. U programima CDT povraćaj sredstava je do 50 odsto ali sa maksimalnih iznosom od 6.000 evra. Mnoge kompanije se opredeljuju da ulože mnogo više ali neke nemaju tako velike budžete. Zbog toga je bitno dobro odabrati šta je najbitnije u određenom trenutku razvoja kompanije i na određenom nivou a kasnije se može ići više i dalje.

- I tu može da bude „muke“ sa menadžmentom, kada od vidi situaciju i prioritete na drugi način – napominje Petrović.

Ono što je najzanimljivije, i najvažnije, je da kada firme prođu svoj prvi program, perspektiva im se potpuno menja.

- Ne znam da li je to generalno pravilo, ali moje iskustvo kaže da 100 odsto firmi želi da nastavi sa nekim novim programom. Neke odmah a neke za novi nivo svog puta u digitalizaciju sačekaju da obezbede budžet, jer ti projekti se ne subvencionišu. Ali, oni su spremni da investiraju u punom iznosu svoj novac jer su osetili ili prepoznali benefite digitalizacije – zaključuje konsultant Ema Petrović.

Danas mnogo lakše do konsultanta

Do pre nekoliko godina bilo je prilično teško doći do nekog ko bi kod nas zaista bio od pomoći kada se želi krenuti u digitalnu transformaciju. Danas je to mnogo lakše a jedna od adresa za pomoć je i Centar za digitalnu transformaciju (CDT) pri Privrednoj komori Srbije (PKS).

I poljoprivreda se digitalizuje

Tijana Kolaković kaže da su do sada pokrili više od 20 različitih privrednih oblasti i celu Srbiju. Prednjače trgovina i usluge ali ima i firmi iz metalske industrije, tekstila, zatim kreativne industrije… sve do poljoprivrede.

- Malo smo iznenađeni odzivom iz sfere poljoprivrede, oni su možda na sedmom ili osmom mestu od svih oblasti – kaže nam Kolaković.

Ovaj centar ima program podrške u digitalnoj transformaciji za firme u kojem dodeljuje sredstva i obezbeđuje savetodavnu pomoć konsultanata. Uz to, CDT vrši obuku i sertifikaciju konsultanata za razne oblasti digitalne transformacije.

- U novembru i decembru smo imali obuku treće generacije sertifikovanih konsultanata. Interesovanje je bilo veliko, odabrali smo 28 kandidata koji su prošli obuku i sada su u procesu dobijanja sertifikata, pa čekamo da vidimo koliko će njih biti sertifikovano. Dosad ih je 43 u prethodne dve generacije– kaže za 24sedam Tijana Kolaković iz Centra za digitalnu transformaciju.

Konsultanti se sertifikuju u različitim oblastima, pa je tako u prvoj i trećoj generaciji bila obuka za module „poslovni procesi i modeli“ i „društvene mreže i digitalni marketing“ a u drugoj i za „zaštitu podataka o ličnosti na internetu – GDPR“. Sertifikovani konsultanti su potom na usluzi CDT i firmama.

- Kada se firma prijavi za program podrške dobije konsultanta i on sa njom ostaje dok se ne završi ceo proces – od izrade ekspertske analize, preko digitalne strategije, do same implementacije rešenja koje se dogovori. Firma pri prijavi popuni dva digitalna obrasca u kojima se vidi stepen njene digitalne zrelosti i kreće se odatle – objašnjava Kolaković.
CDT je mlad centar u PKS, i aktuelni program koji se upravo zatvara im je treći program podrške u tri godine postojanja.

„Ma šta će nam ta digitalizacija“: Kakve probleme danas sa digitalnim imaju srpske firme i kako ih prevazilaze Pixabay
 

- Sami programi traju dok se ne potroše planirana sredstva. Za ovaj program imamo prijavljenih 356 firmi ali ne završe sve firme do kraja, jer imaju pravo da odustanu posle svake faze. Očekujemo od ovog broja da bar 180 firmi implementira program – napominje Kolaković.

Prva faza je potpuno besplatna, i finansira je CDT, druga u kojoj se izrađuje digitalna strategija firme plaćaju polovinu troškova odnosno 750 evra. Treću, implementaciju plaća CDT do određenog iznosa.

- Firma može da dogovori program koji košta mnogo više ali mi plaćamo najviše do 6000 evra
Poslednja faza je verifikacija, i ona se takoše plaća pola-pola - ojbjšanjva Kolaković.

Kolaković kaže da stanje digitalne zrelosti firmi u Srbiji nije na zavidnom nivou ali da ima i firmi koje se jave samo da bi malo unapredile svoje poslovanje, iako su već na sasvim dobrom nivou.

- To je možda i zbog fame da je digitalna transformacija nešto preskupo ili stava da nije toliko ni potrebna baš njima. Mnogi ne shvataju koliko je digitalizacija danas presudna za optimizaciju proseca i smanjenje troškova, odnosno za uspeh a možda i za opstanak  - ističe Kolaković.

Zbog toga u CDT planiraju da vrše obuke menadžera firmi, kojima bi se približila tematika i objasnilo šta sve oni time dobija, odnosno ukazalo na ono po svemu sudeći , u današnjem svetu neizbežno – prilagodi se ili nestani. U tome će im pomoći novoosnovana Digitalna akademija ali i Baza znanja, posebna baza podataka i procedura koji su prikupljeni tokom dosadašnjih projekata i programa.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike