Privreda traži izlaz iz krize: Hoće li biti trećeg paketa pomoći države?

Krizna 2020. godina se polako približava kraju ali to ne znači da smo sada pametniji i da možemo čak i da nazremo kraj epidemije i to kada će se situacija u privredi vrati “u normalu”.

Domaći privrednici i ekonomisti sa kojima je razgovarao Portal 24sedam nisu preveliki optimisti, a slažu se u jednoj stvari, pomoći od države se ne mogu nadati.

Iz perspektive zemlje sa Zapadnog Balkana, regiona kojem je Svetska banka upravo poboljšala prognozu privrednog rasta sa minus 6,5 odsto na minus 4,8 odsto, Srbija se za 2021. može nadati rastu od 2,9 odsto. To je otprilike onoliko koliko SB predviđa da će pasti srpska ekonomija ove godine (tri odsto).

Ono što “muči” Svetsku banku, koja stvar gleda sa strane, na domaćem terenu svakodnevno muči i srpske privrednike – kada će se pokazati prava dubina negativnog uticaja pandemije.

Zoran Drakulić, prvi čovek srpskog poslovnog kluba Privrednik i predsednik “Point Group Internešenel“, kaže za 24sedam da tek sada očekuje da privreda oseti prave efekte krize i da u 2021. godini sve u privredi zapravo zavisi od vakcine.

– Poreski krediti dolaze na naplatu, a prestaje ograničenje za otpuštanje kojim je uslovljena državna pomoć. Mislim da mnoge firme neće moći da zadrže radnike. Ukoliko vakcina protiv virusa ne dođe relativno brzo, i tako se ne stabilizuju tržišta, ne vidim ništa dobro za 2021. godinu – smatra Drakulić.

Preživeće samo najbolji

Drakulić kaže da postoji realna mogućnost da sledeću godinu prežive samo firme koje imaju dobar proizvod, a za kojim ne opada mnogo tražnja, još bolje ako je izvozni. Zbog toga ne brine previše za svoju firmu jer, između ostalog, za grejanjem (pelet) i strujom iz obnovljivih izvora će uvek biti tražnje.

– Mi smo u ovo doba samo obnovili kredite koje smo imali, u okviru paketa sa garancijom države, a čak se spremamo i da neke vratimo pre roka – ističe Drakulić.

On ne spada u one srpske biznismene koji pomoć u ovoj krizi očekuju od države.

– Nova vlada realno nema prostora za novi paket mera pomoći privredi jer mi smo siromašna zemlja i državni dug nam je već na ivici prihvatljivog. Doduše, ako godina krene veoma loše, prekoračićemo i tih 60 odsto duga u BDP-u jer ni država neće imati izbora i moraće dodatno da se zadužuje – navodi Drakulić.

Nekima je korona dobro došla

A treba li država uopšte da pomaže? Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kaže za 24sedam da je očigledan pritisak privrede da država treba da upumpa još novca.

– Mislim da nova vlada treba da stavi prst na čelo i dobro razmisli jer više od pet milijardi evra koje su izdvojene u dosadašnjim paketima su ionako previše ambiciozne sume za zemlju naše veličine i razvijenosti – naglašava Savić.

Pritom, kako on ističe, očigledno je da se u javnosti misli da treba da se pomogne samo privatnom sektoru, a prošla kriza nas je naučila da najveći teret podnose javni sektor i penzioneri.

– Neki naši “uspešni” privrednici u dobra vremena svoje jahte pravdaju time što su ’sposobni i pametni’ a kad zagusti kuka se za pomoć državi. Generalno, bojim se da su sada najglasniji oni koji su, u stvari, već trebalo da propadnu, a sada koriste koronu kao izgovor. Trebalo bi da svi konačno shvatimo da se već trideset godina i u ovoj zemlji posluje na tržišnim principima – smatra Savić.

On kaže da su dosadašnja dva paketa pomoći bila sasvim dovoljna.

– Ako bude i trećeg, on mora da bude vrlo selektivan i da država dobro prouči kome je zaista najpotrebniji. Hrvati imaju neku računicu prema tome kome i koliko padne promet i prihod ali znamo da je i računovodstvo „kreativna nauka“, tako da će verovatno svi prijavljivati minuse da bi dobili novac – navodi Savić.

Ne sme nam se ponoviti

Profesor Savić smatra da Srbija nema prostora da iz državne kase bilo šta dodatno isplati, niti da se dodatno zadužuje.

– Kada javni dug počne jednom da raste, tu kraja nema jer pitanje je da li ćemo sutra imati privredni rast. Ne zaboravimo da je Srbija u periodu od 2008. do 2016. davala na vraćanje duga čak tri odsto BDP-a, a prosečan rast ekonomije joj je bio oko nule. To ne sme da se ponovi – kaže Savić.

Profesor Savić potvrđuje da naš nivo duga koji je sada još manji od “mastrihtskih” 60 odsto BDP-a, na prvi pogled, izgleda smešan naspram odnosa koji imaju neke druge zemlje u EU i svetu, ali upozorava da nije sve u brojkama.

– Japanski dug je već decenijama na 220 odsto BDP-a ali se niko ne plaši da Tokio neće vratiti dug. To je stabilna privreda, a i državni dug je u domaćoj valuti. Srbija je u mnogo lošijoj situaciji sa znatno nižim odnosom duga prema BDP-u, a i 55 odsto našeg duga je spoljni i u evrima – ističe on.

Prava pomoć nije u novcu

Milan Knežević, vlasnik modne kuće „Modus“ i čovek koji je dugo vremena bio predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, kaže za 24sedam da “niko ne zna šta ćemo da radimo sutra a kamoli kako će nam biti sledeće godine”.

– Poreski kredit koji je država omogućila prvim paketom, s početkom sledeće godine dolazi na naplatu. Uz tekuće poreske obaveze, taj dug će biti nemoguće platiti. Bili smo jako naivni što smo pomislili da će ova kriza da dođe i prođe kao neka vremenska nepogoda – ističe Knežević.

On naglašava da bi “privredi trebalo dve godine da se oporavi ako bi se sada sve vratilo u normalu”, ali da država ne može sve da sredi jednokratnim novčanim isplatama, ma kolike bile.

– Država je preko subvencije minimalaca pomogla radnicima da ne ostanu bez posla, ali privredi nije. Niti može ovako. Privrednik pored plate zaposlenom ima još 46 troškova koje mora da plati. Jeste plaćanje minimalca bila velika pomoć, ali država ne može da pomogne ni oko proizvodnje, ni oko plasmana u svetu gde je sada kriza i ponude i tražnje – kaže Knežević, i dodaje da pomoć privredi mora biti sistematična, kroz manje poreze i doprinose i legalno tržište, bez “sive” i “crne” ekonomije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi