Primarni proizvodi: Cene uzletele kao u svetu, hoće li poskupeti i hleb i meso

Cena soje u Srbiji je, ne na višegodišnjem, već na istorijskom maksimumu – košta 85,5 dinara bez PDV-a, i stručnjaci prognoziraju da će se rast nastaviti. A samo je jedna od ratarskih kultura čije su cene ove godine uzletele.

Srpski ratari su ranijih godina punili svoje silose i skladišta kako bi izvukli neku zaradu, odlažući prodaju robe zbog niskih otkupnih cena. Ove godine će, čini se, za razliku od prethodnih, uspeti da napune i svoje džepove, prenosi RTS.

Ulje neće pojeftiniti

Kada je reč o ceni ulja, koje je već poskupelo, i sada se na rafovima prodavnica u Srbiji prodaje za 180-190 dinara, Jovanović ukazuje da je to posledica rasta cena svih ulja na globalnom nivou.

– Trenutno je cena jednog litra rafinisinog ulja od suncokreta u Republici Srbiji niža nego cena sirovog ulja od suncokreta u regionu i svetu, tako da domaći proizvođači određenim porastom cena štite snabdevenost domaćeg tržišta ulja pakovanja od jedne litre do nove žetve suncokreta, jer je došlo do globalnog disbalansa na tržištu ulja – ukazuje Jovanović.

Zasada se, kaže, ne očekuje pojeftinjenje rafinisanog suncokretovog ulja, jer u prilog tome ide i činjenica da se očekuje i skok cene sirovine u narednoj žetvi.

Cena pšenice, kukuruza, suncokreta i soje od prošle jeseni počela je da skače. Za godinu dana soja je skuplja za 103,57 odsto, a kukuruz za 72,78 odsto, pokazuju podaci Produktne berze u Novom Sadu.

Sojom se sada trguje za 94 dinara po kilogramu (sa PDV-om), što je najviša vrednost ikada postignuta na berzi u Novom Sadu. Kukuruz se prodaje za 27 dinara, što je na nivou od pre desetak godina.

Strah od nestašica

Sva pomeranja cena uljarica i žitarica, koje su berzanski proizvodi, na berzama širom sveta utiču i na vrednost te robe u Srbiji. Manje promene su učestale, ali ovako tektonski poremećaji nisu toliko česti, navode stručnjaci.

Agroekonomista Milan Prostran kaže za RTS da je jedan od glavnih uzroka poskupljenja žitarica i uljarica pandemija koronavirusa.

– Pandemija je učinila da zapadne i bogate zemlje počnu da stvaraju zalihe, jer one nikada nisu znale šta su rizici nemanja robe. Te zemlje pokušavaju da se spasavaju i da se suzdrže od plasmana i povećaju rezerve, jer su njihovi građani postali uplašeni – objašnjava Prostran.

Dodaje da je ista situacija pogodila čitavo tržište sirovina, među kojima su plemeniti metali i drvo, koje je u vreme krize postalo vrlo atraktivno.

Prognoze svetskih stručnjaka su da se trend rasta cena žitarica i uljarica neće zaustaviti. Štaviše, očekuje se da do sredine 2022. godine one nastave da rastu, ukazuje Prostran.

Soja iz Srbije posebno je atraktivna za izvoz, s obzirom na to da ona nije GMO, pa je samim tim kvalitetnija i skuplja od soje koja se proizvodi u ostatku sveta, pre svega u zemljama Južne Amerike.

Hoće li poskupeti hleb?

Zbog poskupljenja ratarskih kultura, očekivano je poskupljenje osnovnih životnih namirnica, ispred svih hleba.

Agroekonomista Milan Prostran smatra da ipak ne treba da strahujemo jer imamo još zaliha pšenice. Takođe, kako kaže, sa cenom hleba se “ne treba igrati” jer je to osetljiva kategorija, pre svega ako se posmatra sa socijalnog aspekta.

– Mislim da neće doći do potrebe za povećanjem cene, a ako dođe do toga, to država može da iskontroliše, kada je reč o ceni brašna tipa 500, koje mora da se nađe u prometu pekara 30 odsto. Država ima zalihe pšenice i može da je pusti po nešto nižoj ceni – navodi Prostran.

Da ne bi trebalo da se strahuje da će hleb poskupeti, ukazuje i Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije.

– Povećanje cene pšenice bi moglo da se očekuje, ali ne očekujemo dramatične posledice po ostale cene u lancu vrednosti – ističe Jovanović.

Prema njegovim rečima, podaci pokazuju da imamo dovoljne količine kukuruza, pšenice, suncokreta i soje, kako za izvoz, tako i za domaće potrebe.

Pročitajte još:

Nađen spas za agencije: Letovanje se bliži, imaćemo gde da uplatimo aranžman

Šta jedemo: Na rafovima s medom svaka druga tegla lažna

Poskupljenje mesa izvesno

Na povećanje cene kukuruza dodatno bi moglo da utiče i to što je setva ove godine skuplja za čak 20 odsto. To je rezultat poskupljenja mineralnog đubriva i semena.

Kada poskupljuje kukuruz, očekuje se i poskupljenje svinjskog mesa, s obzirom na to da je ova žitarica jedan od glavnih sastojaka stočne hrane.

Agroekonomista Milan Prostran ukazuje da će zbog svega toga biti pomeranja u ceni svežeg mesa.

– Ako seljak tovi svinju sa koncentratom u koji je ušao kukuruz od 24 do 27 dinara, tu nema ekonomije bez povećanja cene – navodi Prostran.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi