Nemačkim ekonomistima svega dosta: Svaki drugi nezadovoljan zaključavanjem

Čak 27 posto nemačkih ekonomista je „nezadovoljno“ a 20 procenata „vrlo nezadovoljno“ trenutnom nemačkom ekonomskom politikom koja se vodi zbog pandemije koronavirusa, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja koje su sproveli institut IFO i dnevni list „Frankfurtera algemajne cajtung“.

Od ukupno 177 anketiranih ekonomista i profesora ekonomije na nemačkim univerzitetima, još 30 posto njih je odgovorilo da je „neodlučno” po ovom pitanju, navodi se u saopštenju IFO instituta.

Oko 20 procenata je reklo da je „zadovoljno” korona ekonomskom politikom, dok je samo dva posto „veoma zadovoljno”.

– Rezultati objavljeni u novom izdanju Panela ekonomista ukazuju na to da ima dosta prostora za poboljšanje ekonomske politike vezane za koronavirus – kaže Niklas Potrafke, direktor IFO-vog centra za javne finansije i političku ekonomiju.

Učesnici u anketi su ocenili da kreatori politike reaguju presporo i suviše rigidno i da ne postoje konkretni planovi za ponovno otvaranje ekonomije. Smatraju da je pomoć za kompanije previše opterećena birokratskim procedurama i da je strategija vakcinisanja do danas bila uglavnom neuspešna.

Ekonomisti su bili podeljeni po pitanju da li bi momentalno i potpuno ukidanje „lokdauna“ smanjilo broj insolventnih kompanija – 43 procenta je odgovorilo „ne“, 35 posto „da“, a 22 procenta „ne zna“.

Ispitanici koji su odgovorili „ne“, prvenstveno su isticali da bi momentalno ponovno otvaranje zemlje pokrenulo treći talas infekcija, uz posledične štetne efekte po ekonomiju.

Posledice do 2025.

Nemačka privreda će osećati posledice pandemije korona virusa najmanje do 2025. godine, objavio je juče Institut za istraživanje o zaposlenosti (IAB).

Pročitajte još:

U Srbiji posao ne traži pola miliona mladih?

U 2020. prodato više nekretnina nego prethodne tri godine: Najskuplji kvadrat skoro 10.000 evra

Stopa privrednog rasta će u idućih pet godina zbog koronakrize biti umanjena za 0,6 procentnih poena, rekao je koautor IAB izveštaja Enzo Veber. Tržište rada suočeno je sa dugoročnim padom broja zaposlenih, za oko neto 200.000 do 2025. godine, kazao je Veber, prenosi SEEbiz.

Dugoročne posledice pandemije najviše će pogoditi sektore maloprodaje, poslovnih usluga, ugostiteljstva, prevoza i vazduhoplovstva, upozorili su iz IAB-a.

Pozitivne efekte očekuju u sektorima informacijskih tehnologija, javnih usluga i farmaceutike.

IAG predviđa da će, povezano s pandemijom, ukupno biti ugašeno 500.000 radnih mesta, a 300.000 trebalo bi da bude otvoreno.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi