Koliko su pomogli privredu u krizi: Nemci najizdašniji, najveće škrtice Bugari, a gde je tu Srbija
Naša zemlja je u regionu jugoistočne Evrope prvoplasirana
U odgovoru na pandemiju kovid 19 i nastalu krizu od svih evropskih država najizdašnija je bila Nemačka, koja je donela mere za pomoć privredi u vrednosti od 43,3 odsto BDP-a, ističe ekonomista Ivan Nikolić u analizi ekonomskih efekata za najnovije izdanje “Makroekonomske analize i trendovi – MAT”.
Odmah posle Nemačke, navodi Nikolić, slede Italija sa 36,7 odsto BDP-a, Litvanija sa 28,6 odsto, zatim Francuska (23,2 odsto BDP-a) i Španija (22 odsto).
S druge strane, kako kaže Nikolić, među najvećim škrticama je Bugarska sa 2,2 odsto BDP-a, koliko je izdvojila za pomoć privredi, zatim Rumunija sa (4,7 odsto i Slovačka sa pet odsto BDP-a.
Po stanovniku Srbije 745 evra
– Ukupna pomoć države Srbije građanima i privredi od početka pandemije, a prema saopštenju Ministarstva finansija, dostiže šest milijardi evra, odnosno 12,7 odsto BDP-a. Po ovom relativnom pokazatelju Srbija je u regionu jugoistočne Evrope prvoplasirana – naglašava Nikolić.
Takođe, dodaje on, treba primetiti da “optimalan” iznos pomoći za Srbiju iznosi 745 evra po stanovniku.
– Kako je do kraja 2020. godine paket pomoći, prema Ministarstvu finansija, dostigao vrednost od 841 evro, odstupanje naviše iznosi tačno 96 evra, što je vrednost koja korespondira uplati jednokratne pomoći od 100 evra svim punoletnim državljanima Srbije u cilju smanjenja negativnih efekata pandemije krajem aprila – ističe Nikolić.
U svim državama je očuvanje radnih mesta bilo ključno; Profimedia
Inače, kako on objašnjava, najveći deo mera u svim državama Evrope bio je usmeren na očuvanje radnih mesta i ublažavanje nesolventnosti.
– Rezultati ove analize potvrđuju očekivanu negativnu međuzavisnost stope nezaposlenosti i relativne visine državne
pomoći. Države kod kojih je pomoć bila resktriktivnija u proseku su tokom 2020. zabeležile veći porast stope nezaposlenosti – kaže on.
Cilj isti – očuvanje radnih mesta
Nikolić naglašava i da se paket državne pomoći širio kako se kriza prouzrokovana pandemijom produbljivala.
– Međutim, u apsolutnom iznosu pomoć je bila determinisana bogatstvom zemlje tj. visinom BDP-a po stanovniku. Dakle, veći BDP per capita odgovara izdašnijem fiskalnom paketu pomoći. Pri tome, razmera i sadržaj donesenih mera odražavaju upravo relativno bogatstvo država članica, a ne nužno procenjenu redukciju privredne aktivnosti – navodi Nikolić.
On takođe dodaje i da je dobar deo mera bio usmeren ka očuvanju radnih mesta i državnu pomoć za održavanje likvidnosti preduzeća.
Smanjenje poreza i nameta za lakše poslovanje; Profimedia
– Opet, sa različitim obimom i intenzitetom, što se i različito odrazilo na kretanje javnog duga i povećanje fiskalnih rizika – ističe Nikolić.
Fiskalne politike kojima su zemlje ublažavale kratkoročne efekte ograničenja kretanja i smanjenja tražnje u načelu su, kaže on, bile slične onima iz 2008. Prema njegovim rečima, to su bile promene poreskih prihoda i transfernih plaćanja, pre svega, u formi programa za nezaposlene, kao i poreske olakšice i smanjenje poreskih stopa, ali i podsticaji za očuvanje radnih mesta i pomoć zdravstvu.
Pročitajte još
Veća pomoć, brži oporavak
– Povrh toga, u mnogim zemljama. a tu svrstavamo i Srbiju, podrška ekonomiji, najpre, je stigla od mera monetarne politike i to u cilju osiguranja likvidnosti građana i privrede, smanjenje svih osnovnih kamatnih stopa, linije za obezbeđenje dodatne likvidnosti bankama, zastoj u otplati obaveza dužnika, povoljni uslovi za kredite u okviru garantne šeme i slično – navodi Nikolić.
Paket državne pomoći se širio kako se kriza prouzrokovana pandemijom produbljivala. Fiskalne mere su u EU u 2020. godini, kaže on, dominantno bile usmerene u nefinansijsko poslovni sektor privrede (84 odsto), slede domaćinstva (osam odsto) i ostali sektori.
– Moguće da je jednim delom i ova činjenica doprinela nešto bržem oporavku industrijske proizvodnje i trgovine na malo. Veća državna pomoć uslovila je brži oporavak industrijske proizvodnje, odnosno prometa u trgovini na malo – zaključuje Nikolić.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari