Koliko dobija Srbija od devet milijardi evra EK: Predstavlja se Investicioni plan za Zapadni Balkan

Očekuje se da ovaj paket podrške oporavku regiona i ekonomskom približavanju EU bude “težak” devet milijardi evra.

Među najvećim projektima koji se odnose na Srbiju nalaze se investicije u Auto-put mira, rekonstrukcija železničke pruge između Beograda i Prištine i gasni interkonektor sa Severnom Mekedonijom.

Koliko će to novca na kraju biti, još se ne zna, jer pored ovih projekata, Ekonomsko-investicionim planom predviđeno je i posebno ulaganje u obrazovne sisteme zemalja regiona, ali i kreditne linije za razvoj privatnog sektora.

Ekonomsko-investicioni paket je deo novog Instrumenta pretpristupne promoći (IPA3), čija ukupna vrednost za narednih sedam godina iznosi 14, 5 miljardi evra za zemlje u procesu pristupanja EU.

U skladu sa najavljenom promenom u raspodeli sredstava iz IPA fondova, na način da se novac više neće dodeljivati po zemljama već po odobrenim projektima, i Ekonomsko-investicioni plan pokrivaće različite projekte, njih 18, koji će uglavnom biti regionalnog karaktera.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, stupajući na dužnost krajem prošle godine, najavila je da će joj Zapadni Balkan i proširenje biti jedan od prioriteta.

Tada je, pored nove metodologije pristupanja koja je praktično odblokirala politički put Zapadnog Balkana u EU, najavljen i “drugi stub”  obnovljene politike proširenja, a to je ekonomsko približavanje regiona Uniji.

– Povezivanje, posebno u transportu i energetici, zelena tranzicija, posebno dekarbonizacija proizvodnje energije, digitalna transformacija, koja uključuje širokopojasni pristup Internetu, biće okosnica plana – kaže portparol Evropske komisije Ana Pisonero.

Regionalno povezivanje i koraci ka EU

Komesar za proširenje Oliver Varhelji kaže da Investicioni plan za Zapadni Balkan, pored podsticanja regionalne saradnje, ima cilj i da smanji razlike između ekonomija EU i regiona, dovede do privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta i vrati mlade i radnu snagu na Zapadni Balkan.

– Ideja Investicionog plana je da se, pored svega što već EU radi na Zapadnom Balkanu, privuku i drugi izvori, kao što su međunarodne finansijske institucije i bilateralna saradnja – ocenjuje Varhelji.

U Briselu dodaju da su velike razlike između ekonomija EU i Zapadnog Balkana najveći problem i koren svih drugih problema.

– Što brže zatvorimo taj rascep i stvorimo otporne ekonomije, to će zemlje regiona moći brže da se pridruže EU – kažže Varhelji.

U Evropskoj komisiji, pred objavljivanje ekonomsko-investicionog paketa, naglašavaju da rad na stvaranju jače regionalne integracije i povezanosti na Zapadnom Balkanu nije zamena za evrointegracioni put,već njegov komplementarni deo.

– Regionalna ekonomska integracija takođe može pomoći da se region približi jedinstvenom tržištu EU, što donosi koristi i za region i za EU. Krajnji cilj, pristupanje EU, nije se promenio – kaže Pisonero.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi