Istražujemo: Da li dinar treba da oslabi? Kako kurs vidi guvernerka, a šta kažu ekonomisti, privrednici i bankari

Poslednjih nekoliko godina dinar je stabilan, što znači da se devizni kurs domaće valute nije mnogo “pomerao“, a iznosio je oko 118, odnosno 117 dinara za evro. Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković istakla je za 24sedam da dinar neće oslabiti i da je “upravo relativna stabilnost deviznog kursa ključ uspeha za ostvarenje mnogih rezultata u domaćoj ekonomiji proteklih osam godina”.

Iako se često u javnosti mogu čuti oprečna mišljenja, odnosno to da bi srpska valuta morala da oslabi kako bi se pospešio izvoz, pogotovo sada zbog krize, većina analitičara, privrednika i bankara s kojima smo razgovarali, slaže se sa guvernerkom.

Deprecijacija ne mora da vodi jačanju izvoza

Naime, Jorgovanka Tabaković je naglasila da je stabilnost kursa, pored toga što je u velikoj meri doprinela snižavanju inflacije i njenom održanju na niskom nivou, omogućila i uspeh fiskalne konsolidacije, stvorila prostor za rešavanje problematičnih kredita i doprinela većim domaćim i stranim investicijama, a kroz to i bržem privrednom rastu.

Bez promene kursa

Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB banke, kaže za 24sedam da su proteklih godina napori centralne banke, usmereni na očuvanje finansijske stabilnosti bankarskog sistema, uključujući i politiku deviznog kursa, dali dobre rezultate.

– Nakon dužeg perioda tokom kojeg su porast stranih investicija i rast portfolija indeksiranih kredita bili glavni razlozi za povećanje ponude deviza, pandemija je, posledično kroz smanjenje stranih investicija i rast portfolija dinarskih kredita, objektivno smanjila ponudu deviza i stabilizovala stanje na deviznom tržištu. Očekujemo da će aktivnosti NBS i u buduće biti usmerene na očuvanje stabilnosti kursa dinara, pa zato ne očekujemo neke značajne promene kursa, osim sezonskih efekata do kojih svake godine dolazi krajem godine zbog plaćanja obaveza, uvoza energenata i slično – ističe Greganović.

Ona je objasnila i zašto su se teze o potrebi slabljenja nacionalne valute radi podsticanja izvoza pokazale nedovoljno tačnim, čak kontraproduktivnim, a naročito uzimajući u obzir specifičnosti zemalja u razvoju i nivoe dolarizacije (evroizacije) tih ekonomija.

– Struktura naše ekonomije i finansijskog tržišta razlikuje se od velikih ekonomija, a većina klasičnih ekonomskih teorija zasnovana je upravo na primerima velikih i visoko razvijenih ekonomija. To je slučaj i sa vezom između deviznog kursa i izvozno-uvoznih aktivnosti, odnosno trgovinskog i tekućeg deficita. Pokazalo se u praksi, a u poslednje vreme i u novijim istraživanjima, da deprecijacija domaće valute ne mora da vodi jačanju izvozne aktivnosti, naročito u slučaju zemalja u razvoju – rekla je guvernerka.

Naprotiv, kako dodaje, troškovi mogu da budu daleko veći od koristi.

– Konkretno, u slučaju Srbije, velike oscilacije deviznog kursa imaju vrlo visok uticaj na inflaciju, dok je uticaj na neto izvoz ograničen. Naime, svi naši veliki izvoznici su ujedno i veliki uvoznici. Dok im slabljenje dinara sa jedne strane povećava prihode, istovremeno, sa druge strane, povećava im i troškove. Relativna stabilnost deviznog kursa omogućava domaćim preduzećima da bolje planiraju svoje novčane tokove, smanjujući devizni rizik kome su u doba visoke volatilnosti deviznog kursa svi bili izloženi, i upravo taj rizik su ugrađivali u cene svojih proizvoda. Relativna stabilnost domaće valute omogućava im da se fokusiraju na svoj osnovni biznis, a ne na dobitke ili gubitke po osnovu kursnih razlika – naglasila je Jorgovanka Tabaković.

Kako je istakla, ukoliko bi NBS planski dopustila značajnije slabljenje dinara, s jedne strane bi ugrozila ostvarenje svojih osnovnih ciljeva, dok bi, s druge strane, podsticajni uticaj na neto izvoz bio vrlo upitan.

– Istovremeno, podsetila bih i da u vreme jačih aprecijacijskih pritisaka NBS nije dopuštala preterano jačanje dinara, već je, naprotiv, ublažavala preterano jačanje domaće valute intervencijama na deviznom tržištu i održala relativnu stabilnost deviznog kursa, koja je, u uslovima još uvek visoke stope evroizacije srpske ekonomije, ključna za ostvarivanje osnovnih ciljeva NBS, a to su niska i stabilna inflacija i stabilnost finansijskog sistema – navela je guvernerka.

Rokovi plaćanja duži

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić načelno se slaže sa guvernerkom, pogotovo oko toga da je stabilnost kursa dinara izuzetno značajna za privredu. Ipak, on ističe da je sam sistem više naklonjen bankama nego privredi.

– NBS time što će održati stabilnost bankarskog sistema, iza čega stoji smanjenje referentne kamatne stope i niska inflacija, “omogućava“ bankama da kreditiraju privredu, da joj daju više novca na raspolaganju. Tome svakako doprinosi i stabilan kurs – kaže za 24sedam Rajić.

On ističe da je dosta podeljeno mišljenje privrednika jer jednima odgovara stabilan kurs, a drugima ipak i slabiji dinar. Izvoznicima bi, kako dodaje, odgovaralo da dinar vredi manje jer bi tako izvoz vredeo više, dok bi u tom slučaju uvoznici imali problem jer bi poskupeli proizvodi i sirovine.

– S druge strane, zbog krize će vrednost rada i proizvoda nastaviti da pada… Povećaće se dugovi i zaduženja preduzeća. A najteže će sve podneti mala i srednja preduzeća. Prihodi i devizni prilivi su opali, a još će ići nadole zbog smanjenja izvoza, jer postoji “grč” spolja u većini zemalja koje su u problemima. Male firme nisu otpuštale radnike, a magacini su puni robe jer nema kupaca… Oporavak neće biti tako brz kao što se očekuje – navodi Rajić.

On posebno naglašava to da su se rokovi plaćanja produžili, pa sada naplata stiže tek posle 80 ili čak 90 dana, dok je pre krize prosek bio 40 do 60 dana.

– I za sve firme koje izvoze to je veliki problem. Ti ciklusi su duži, a to znači da će u određenom vremenskom intervalu stići manja količina novca – kaže naš sagovornik.

Ne treba praviti presedan

Prema njegovim rečima, kod nas postoji opasnost od inflacije u slučaju slabljenja dinara.

– Neke druge zemlje namerno devalviraju domaću valutu. Ali, mi nemamo pokriće u realnoj proizvodnji, pa bi štampanje i veća količina novca u opticaju doveli do inflacije – ističe Rajić.

I profesor ekonomije Ljubomir Madžar smatra da je guvernerka u pravu.

– Bolje je ne dirati kurs. Jer bojim se da bi, ako se dirne u dinar, bilo isto kao i sa čarapom. Ako se samo malo ošteti, ona se cepa. I tako ode cela čarapa… – slikovito objašnjava Madžar.

On zato smatra ne bi trebalo praviti presedan.

– Dinar je već nekoliko godina stabilan, miruje, a to je i bio jedan od ciljeva makroekonomske politike. Privreda se navikla na taj kurs i nikakva prilagođavanja promenama ne bi bila dobra – kaže za 24sedam Madžar.

Krizu dočekali spremni

Guvernerka je navela da je NBS, intervenišući na deviznom tržištu, kako bi sprečila preterano jačanje dinara, prikupila više od 5,3 milijardi evra deviznih rezervi u dve i po godine, od aprila 2017. do kraja 2019.

– Upravo zahvaljujući takvoj politici, dočekali smo aktuelnu krizu izazvanu koronavirusom spremni, sa visokim nivoom deviznih rezervi kao garantom da će postignuta stabilnost biti očuvana i u narednom periodu. Relativna stabilnost deviznog kursa i stabilnost u najširem smislu te reči je ostvarenje na koje je NBS naročito ponosna i namerava da tu stabilnost očuva i u narednom periodu, jer dobre stvari ne treba menjati, a naročito ne u doba krize, kada nam je ta stabilnost najpotrebnija – istakla je ona.

Dinar nije precenjen

Bankari smatraju da je kurs dinara realan i da je takođe najvažnije da je već dugo stabilan. Predsednik IO Addiko banke, Vojislav Lazarević ističe da su “mudro vođenom monetarnom politikom od strane NBS u prethodnim godinama stvorene rezerve, koje nam obezbeđuju da u vreme krize prouzrokovane virusom kovid 19, ekonomija ostane stabilna”.

– Takođe, to nam je obezbedilo i mali pad BDP-a 2020. godine i postavilo temelje za ubrzan rast u godinama pred nama. Ne smatram da je dinar precenjen upravo iz gore navedenih razloga, i da neće morati da dođe do nekog značajnog pomeranja kursa kako bi naša ekonomija postala izvozno konkurentnija – kaže za 24sedam Lazarević.

Pročitajte još: „Ovo nam treba!“: Pet mera koje poslodavci i PKS traže od Vlade Srbije

Pročitajte još: DRI: Svaki deseti dinar u javnim nabavkama nepravilno potrošen

I u Erste banci naglašavaju da je za konkurentnost ekonomije bitan pre svega realni kurs, a ne nominalni.

– Iako se u kratkom roku zaista mogu postići određeni pozitivni efekti deprecijacijom valute, već u srednjem roku, a posebno u dugom, realni kurs je taj koji određuje konkurentnost ekonomije. Drugim rečima, svima koji konkurišu na globalnom tržištu bi primarni cilj trebalo da bude podizanje interne produktivnosti, budući da je to jedini način dugoročnog opstanka u globalizovanim trgovinskim tokovima – ističu u Erste banci.

Kako dodaju, izlišno je govoriti o precenjenosti kursa jer srpska ekonomija beleži stope rasta izvoza od 10-ak procenata godišnje u proseku, od 2017. do 2019. godine, paralelno s aprecijacijom dinara. Kretanja izvoza, kažu, ove godine treba uzeti sa rezervom, imajući u vidu efekte šoka pandemije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi