Najskuplja pozajmica: Olako je uzimaju, a i ne znaju da trećinu plate ostave bankama!
Na kraju jula dug bankama u Srbiji po osnovu dozvoljenog minusa iznosio je skoro 43 milijarde dinara
Dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu ili popularno nazvan dozvoljeni minus i dalje koristi veliki broj građana u Srbiji, iako je to ubedljivo najskuplja bankarska pozajmica.
Tako je, prema poslednjem izveštaju Kreditnog biroa, za jul ove godine, oko 5,57 miliona građana koji koriste tekući račun dugovalo bankama po osnovu dozvoljenog minusa skoro 42,8 milijardi dinara.
Pročitajte još
Zanimljivo je i to da, kako pokazuje julski izveštaj, u otplati kasni 11,1 odsto korisnika prekoračenja, što je mnogo više nego kod otplate drugih vrsta bankarskih pozajmica. Primera radi, u otplati svih kredita na kraju jula kasnilo je samo 2,5 odsto građana, a kada se uračuna i privreda, to je 3,1 odsto korisnika.
Kamata za keš kredit osam odsto
Koliko je skupa ova vrsta zaduživanja, najbolje pokazuju kamatne stope, koje iznose i više od 30 odsto godišnje. U poređenju sa kamatnim stopama ostalih kredita, razlika je drastična, jer su prosečne godišnje kamate za stambene kredite od četiri do pet odsto, a za keš pozajmice u dinarima oko osam odsto.
Ipak, veliki broj građana u trenutku kada im hitno zatreba novac, a to najčešće bude za letovanje, manje renoviranje ili opremanje stana, eventualno za školovanje, studije i slično, posegnu upravo za ovom pozajmicom. To je do pre nekoliko godina praktikovala i Jelena Vidojević (44), iz Beograda. Ali, kako kaže, kada je shvatila koliko je taj “luksuz“ košta, zatvorila je “minus“ na računu i ne razmišlja o tome da ga opet uzme.
Profimedia
– Uzela sam dozvoljeno prekoračenje u iznosu cele plate, a to je bilo 40.000 dinara. Novac sam potrošila odmah kada mi je legao na račun, a kamatu sam plaćala sve vreme. Tako sam mesečno ostavljala bankarima oko 1.000 dinara, odnosno oko 100 evra za godinu dana – ističe Jelena.
Ona kaže da je takva pozajmica varka, jer se odjednom potroše dve plate, a račun ostaje stalno u minusu.
– I kada sledećeg meseca stigne plata, ona samo pokrije dug, pa opet sve ukrug. Srećom, uspela sam da se izvučem iz toga – naglašava Jelena.
Laka procedura privlačna
Inače, jedan od ključnih razloga za tako lako posezanje za ovom vrstom pozajmice jeste to što se do nje može doći relativno lako i brzo. Sama procedura za odobravanje dozvoljenog minusa je, kako kažu i bankari, vrlo jednostavna. Za ovu vrstu “kredita“ banke ne traže obezbeđenje, već su im garant buduća primanja klijenta.
Banka kao kriterijum za visinu dozvoljenog minusa uglavnom uzima tromesečna primanja, mada iznos odobrenog minusa može da bude i veći. Korisnik potpisuje menicu, i ako je dobio “zeleno svetlo“ Kreditnog biroa, novac će biti na računu već istog dana.
I u Narodnoj banci upozoravaju da je dozvoljeni minus najskuplja pozajmica; Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović
Zbog svega toga, a najviše zbog visokih kamata, u Narodnoj banci Srbije ističu da je minus po tekućem računu najskuplja vrsta pozajmice, i da bi ga trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu.
– Iako se ponekad čini da je korišćenje dozvoljenog minusa neizbežno, treba znati da se “prednost“ korišćenja minusa u punom iznosu može osetiti samo jednom, prvi put kada se iskoristi, dok će dugovanje na ime kamate, ako se pozajmica blagovremeno ne vrati, predstavljati dodatni teret za kućni budžet – navode u NBS.
Kako objašnjavaju, odobrena pozajmica se vrlo često prikazuje kao “raspoloživa sredstava“.
– Time se stvara pogrešna slika da korisnik tekućeg računa taj novac zaista ima na računu, iako su ona, u stvari, zbir vaših sredstava i odobrene pozajmice, koju morate vratiti zajedno sa kamatom – kažu u NBS.
Takođe, upozorava centralna banka, neretko se iz dozvoljenog pređe i u nedozvoljeni minus, koji je u pogledu troškova još nepovoljniji. Na iznos nedozvoljenog minusa plaća se kamata, kako naglašavaju u NBS, koja je veća od redovne kamate na dozvoljeni minus, a kreće se od 25 pa do čak 98 odsto.
Najpopularnija gotovina
Ipak, u NBS naglašavaju da zbog dužeg roka i niže kamatne stope građani u Srbiji mnogo više koriste gotovinske kredite i kredite za refinansiranje postojećih obaveza, kupovinu trajnih dobara i slično, nego pozajmice po tekućem računu.
S obzirom na to, kako navode u NBS, prosečna kamatna stopa na dug po kreditnim karticama niža je od kamatne stope na prekoračenja po tekućem računu i iznosi 21,9 odsto na godišnjem nivou, pri čemu takođe predstavlja jedan od skupljih vidova zaduživanja.
Pročitajte još
Za razliku od troškova ovih vrsta pozajmica, kako objašnjavaju, prosečne kamatne stope na ukupne dinarske kredite stanovništvu iznose 8,8 odsto. U NBS ističu i da za gotovinske kredite u dinarima nije obavezno učešće od 30 odsto, za razliku od kredita indeksiranih u evrima.
– Pored toga, i veći pad kamatnih stopa na kredite u dinarima u odnosu na kredite u evro znaku opredelio je građane da u znatno većoj meri uzimaju keš kredite u dinarima jer se 99 odsto stanja odobrenih gotovinskih kredita odnosi na kredite u dinarima – kažu u NBS.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari