Šta sve plaćamo bankama, a i ne znamo: Skidaju novac i za proveru stanja na bankomatu!

16.09.2021

07:33 >> 11:37

0

Autor: S. Gavrić

Većina banaka u Srbiji je povećala iznose tarifa ove godine, ali je uvela i neke nove naknade

Šta sve plaćamo bankama, a i ne znamo: Skidaju novac i za proveru stanja na bankomatu!
Pixabay

Gotovo sve banke u Srbiji podigle su u toku ove godine iznose naknada i tarifa za svoje usluge, ali su uvele i neke nove. Iako je cena za pojedine bankarske usluge simbolična, od 15 do 100 dinara, trošak je ipak trošak, ali je zanimljivo i da većina građana i ne zna šta sve plaća bankama.

Tako se, recimo, od ove godine građanima naplaćuje kada na bankomatu banke u kojoj imaju otvoren tekući račun traže upit stanja. Takva usluga košta 15 dinara. U slučaju da klijent traži upit na bankomatima drugih banka u zemlji i inostranstvu za tu uslugu biće mu skinuto 50 dinara sa računa.

Pročitajte još

I blokada kartice košta

Zanimljivo je i da su banke počele da naplaćuju i blokadu kartice koju traži klijent u slučaju krađe ili ako je izgubio. Tako da kod pojedinih banaka naknada za blokadu dina kartice košta 300 dinara, a za ostale debitne kartice čak 500 dinara. I ne samo to, već se korisniku naplaćuje i deblokada te iste kartice. Ceh za ponovno aktiviranje kartice je još 500 dinara.

Banke ubiraju novac i na bezgotovinskom prenosu novčanih sredstava u dinarima u Republici Srbiji putem elektronskog i mobilnog bankarstva, što korisnike košta 15 dinara. Zanimljivo je da je takva usluga do sada bila besplatna za prvih 25 naloga koje klijent obavi u toku jednog meseca.

Nezgodno kada se izgubi: Platna kartica zlata vredna; Pixabay

A ni trajni nalog za plaćanja i prenose sredstava nije više besplatan. Ova usluga je promenila naziv u “naknada za realizaciju trajnih naloga za plaćanje komunalnih usluga i prenose sredstava van banke sa platnih računa i na pravna lica i preduzetnike u banci“, i naplaćuje se 15 dinara po realizovanom nalogu.

I za besplatne akcije uveli tarifu

Jedan od kurioziteta je i to da će banke od sada uzimati procenat (naknadu) i za svaku narednu uplatu po osnovu besplatnih akcija na koje građani imaju zakonsko pravo. To znači da će sa svakom uplatom, bilo dividende ili prenosa novih akcija, na račun građana, banke imati tarifu za tu uslugu, a ona iznosi 0,1 odsto ili minimum 10 dinara po transakciji za iznose do 49,99 dinara, a za transakcije od 50 do 200 dinara minimum pet dinara. Ovaj nov tarifni stav banke su nazvale “novčano saldiranje prodajnih transakcija i prihoda od akcija stečenih po Zakonu kojim se reguliše besplatna podela, saldiranja po platnim računima“.

Pored toga, naplaćuje se i uplata po osnovu penzija iz Hrvatske, Federacije BIH, Crne Gore, kao i invalidnine iz Republike Srpske, i to po tarifi od 0,35 odsto od iznosa ili minimum 150 dinara. Prilikom uplate penzije iz Slovenije procenat je nešto manji – 0,3 odsto, dok za ostale inopenzije takođe iznosi 0,35 odsto ili minimum 150 dinara.

Dolazak na šalter postaje sve skuplji; Profimedia

Pojedine banke, da bi destimulisale korisnike da dolaze na šaltere, a da što češće “posećuju” bankomate, naplaćuju i podizanje gotovine. Tako su uvele nov tarifni stav, odnosno naknadu za isplatu gotovog novca korišćenjem debitne kartice, a koja iznosi tri odsto od traženog iznosa ili minimum 60 dinara.

Banke naplaćuju i ako korisnik traži na šalteru izdavanje vanrednog izvoda po računu, što košta 100 dinara.

Nadoknađuju pad profita…

Domaći analitičari uvođenje novih naknada objašnjavaju padom profita u prošloj i ovoj godini zbog pandemije kovida 19 i nastale krize, što je razlog za “traženje novih izvora prihoda”. Naime, kako je 24sedam već objavio, dobit bankarskog sektora je prošle godine prepolovljena u odnosu na pretkriznu 2019, pa su banke ostvarile pozitivan neto rezultat (pre oporezivanja) u iznosu od 46,1 milijardu dinara (390,7 miliona evra), pokazuju podaci Narodne banke. To je za 21,6 milijardi dinara (183,05 miliona evra) manje nego godinu ranije.

Pročitajte još

Takođe, ove godine su banke u Srbiji za prvih šest meseci imale, pre oporezivanja, profit od 26,1 milijardu dinara (221,2 miliona evra).

– To je za tri i po milijarde dinara manje u odnosu na isti period prethodne godine. Poslovanje banaka obeleženo je trendom pada kamatnih stopa, kao rezultat ublažavanja monetarne politike NBS, nižih kamatnih stopa na tržištu novca u evrozoni, niže premije rizika zemlje i pojačane konkurencije između banaka – objašnjavaju u NBS.

Ipak, uprkos trendu pada prosečnih kamatnih stopa, glavni izvori prihoda banaka su i dalje neto prihodi od kamata, naveli su u NBS, zahvaljujući pre svega kontinuiranom povećanju kreditne aktivnosti.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Najčitanije Vesti