Za Amerikance kao da je tek završio Drugi svetski rat: Privredni pad najveći od 1946.

Razoran uticaj pandemije kovid-19 u u uslužnim delatnostima, kao što su ugostiteljstvo i avio-saovraćaj, posebno je pogodio najveću ekonomiju sveta. Međutim, svetski finansijski i industrijski div će se brzo oporaviti, sudeći prema današnjoj fleš proceni američkog Ministarstva privrede koju prenosi CNBC.

Sve oči uprte u vakcinu

Analitičari predviđaju snažan oporavak aktivnosti kasnije tokom 2021. godine, nakon što vakcine protiv korone budu šire distribuirane i kada se ekonomija vrati u relativno normalno stanje.

– Za ekonomiju sada nije ništa važnije nego da se ljudi vakcinišu. Ima dobrih pokazatelja koji će podrupreti jačanje ekonomije u drugoj polovini ove godine – rekao je u sredu predsednik Federalnih rezervi, Džerom Paule, napominjući ipak da postoje “znatni rizici” u pogledu ove prognozu koji zavise od razvoja situacije s virusom.

Privreda SAD-a je poslednji kvartal 2020. zaključila s rastom od četiri procenta međugodišnje. Američka ekonomija je ušla u recesiju u februaru prošle godine, mesec dana pre nego što je Svetska zdravstvena organizacija proglasila zaraznu bolest kovid-19 pandemijom, nakon čega je bruto domaći proizvod pao za rekordnih 31,4 posto u drugom tromesečju, da bi se u naredna tri meseca oporavio za 33,4 procenta.

U poslednjem lanjskom tromesečju najveći pozitivan doprinos BDP-u dali su rast izvoza, nerezidencijalna fiksna ulaganja, potrošnja stanovništva, stambene investicije i povećanje zaliha, dok je negativan uticaj imao pad državne potrošnje na saveznom, kao i na nivou pojedinačnih država i lokalnih samouprava.

Rashodi za ličnu potrošnju, koji čine 68 posto ukupne američke ekonomske aktivnosti, porasli su u četvrtom kvartalu za 2,5 odsto.

Bruto privatne domaće investicije su skočile za 25,3 procenta, dok su državna potrošnja i javne investicije opale za 1,2 posto.

FED je na juče završenoj dvodnvenoj sednici zadržao ključne kamatne stope na nepromenjenom nivou, i ostao pri odluci o kupovini obveznica u vrednosti od najmanje 120 milijardi dolara mesečno.

Strah se uvlači na berzu?

Ovakav optimizam ne deli, međutim, berza gde je juče zabeležen najveći dnevni pad u poslednja tri meseca.

Nakon nopvih istorijski najviših nivoa početkom nedelje indeks “Dau Džons” skliznuo je 2,05 odsto, industrijski S&P 500 za 2,57 odsto, a tehnološki “Nasdaq” potonuo 2,61 odsto.

Cene akcija već mesecima rastu na osnovu fiskalnih i monetarnih podsticaja, pa su sada i investitori postali pomalo zabrinuti zbog visokih nivoa cena.

Pročitajte još:

Vučić: Spasavamo privredu a da ne zadužujemo decu

Neobični rekordi: U Srbiji porasla zaposlenost za dva odsto

U prilog takvmom rastu ne ide ni situacija “na terenu”, rast broja novozaraženih od koronavirusa i neujednačene distribucije vakcine u SAD-u, kao i usporen tempo oporavka privrede i zapo0slenosti.

– S obzirom na daljnje širenje kovida-19 i spori proces vakcinacije, američka će ekonomija verojatno u prvom tromesečju izgubiti na zamahu. A kako se sada čekaju fiskalni podsticaji, sumnjamo da će Fed ovoga meseca preduzeti neku akciju – kaže Sema Šah, strateški analitičar u kompaniji “Principal global investors”.

Visoke cene akcija unose strah među investitore da bi “balon” na Volstritu mogao da pukne. Pojedini analitičari već upozoravaju da se odnos cena i zarada kompanija iz sastava S&P 500 indeksa kreće na najvišim nivoima od 2000. godine, uoči izbijanja “dot.com krize”.

Zbog nesigurnosti na tržištu sve više ulagača osigurava svoje portfelje od mogućeg daljnjeg pada cena. Zbog toga je jučer tzv. VIX indeks, “indeks straha” Čikaške berze opcija skočio na 37 bodova, najviši novo u poslednja tri meseca.

I na evropskim su berzama cene dionica jučer pale – Londonski FTSE indeks oslabio je 1,3 odsto, frankfurtski DAX 1,81 odsto a pariski CAC 1,16 odsto.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi