Ocena Fiskalnog saveta: Najveći problem budžeta za 2021. subvencije i plate, pohvalna velika izdvajanja za javne investicije

01.12.2020

11:42

0

Autor: S. Gavrić

Postoje i rashodi koji su važni za zdravlje i kvalitet života stanovnika, kao i za privredni oporavak. Takve projekte potrebno je realizovati što efikasnije

Ocena Fiskalnog saveta: Najveći problem budžeta za 2021. subvencije i plate, pohvalna velika izdvajanja za javne investicije
Foto: Antonio Ahel/ATAImages

Najveći strukturni problem unutar budžeta za 2021. godinu, koji će se teško otkloniti, su prevelika izdvajanja za subvencije i plate u javnom sektoru. S druge strane, predloženi budžet ima i dobre elemente, a najbolji od njih je dalje povećanje izdvajanje za javne investicije koje su u 2021. planirane na veoma visokom nivou.

Ovo je rezime ocene Predloga zakona o budžetu za 2021. godinu koju je dao Fiskalni savet.

Kako se navodi u saopštenju Saveta, budžet za 2021. je zbog velikih neizvesnosti koje donosi naredna godina trebalo planirati restriktivnije.

– Predlogom budžeta za 2021. predviđen je deficit Republike od 178,5 milijardi dinara, tri odsto BDP-a, i neznatno veći deficit na nivou opšte države od oko 180,3 milijardi. Ovaj plan, međutim, počiva na optimističnoj pretpostavci da će rast BDP-a u 2021. biti visokih šest odsto koja lako može da se ne ostvari – upozorava Fiskalni savet.

Deficit do dva odsto BDP-a

Kako dodaju, u slučaju nižeg privrednog rasta javni prihodi se ne bi realizovali po planu, pa bi deficit mogao biti osetno veći od tri odsto BDP-a, blizak četiri odsto.

– A učešće javnog duga u BDP-u umesto da se zakoči nastavilo bi da raste, preko 60 odsto BDP-a. Ukoliko se u 2021. nastave i nepovoljne epidemiološke okolnosti, možda će biti neophodan i novi paket pomoći privredi koji bi dodatno opteretio javne finansije – navodi Savet.

Ogromna izdvajanja za penzije i plate u javnom sektoru; Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović

Zbog toliko mnogo neizvesnosti, kako ističu, Fiskalni savet ocenjuje da je budžet za 2021. trebalo opreznije da se planira, s deficitom do dva odsto BDP-a kako je Fiskalni savet i preporučivao Vladi u novembru 2020. godine.

– To se moglo postići pre svega zamrzavanjem zarada u javnom sektoru, kao i odlaganjem ili odustajanjem od projekata koji u 2021. nisu hitni, kao što su veoma veliki troškovi opremanja bezbednosnog sektora, izgradnja aerodroma u Trebinju, subvencije za elektronske fiskalne kase, subvencije taksi prevoznicima, povećana izdvajanja za privlačenje investitora i drugo – ističe se u saopštenju Saveta.

Oni zato preporučuju Vladi Srbije da “projekte iz 2021. koji nisu prioritetni počne da realizuje tek kada i ako se uveri u snažan privredni oporavak“.

Pročitajte još: Gori im pod nogama: Pred novo “zaključavanje” najugroženiji sektori traže hitnu pomoć države

– Ubedljivo najveći deo rashoda države zakonski je definisan i na dinamiku njihove isplate tokom godine ne može se uticati, penzije, plate zaposlenih u opštoj državi, socijalna pomoć i drugo. Takođe, postoje i rashodi koji su važni za zdravlje i kvalitet života stanovnika, kao i za privredni oporavak. Takve projekte potrebno je realizovati što efikasnije – ističe Fiskalni savet.

Oni upozoravaju da su najveći strukturni problem unutar budžeta za 2021. “koji će se teško otkloniti prevelika izdvajanja za subvencije i plate u javnom sektoru“.

Veoma značajna ulaganja u putnu infrastrukturu; ATA Images/M.M.

Ozbiljan strukturni problem

– Pored pomenutih projekata, osnovu relativno visokog deficita u 2021. čine četiri velike rashodne komponente budžeta koje se ne mogu odlagati, a koje su tokom zdravstvene krize povećane znatno iznad svog ravnotežnog nivoa. To su: izdaci za zdravstvenu zaštitu, penzije, zarade u javnom sektoru i subvencije – navodi se u saopštenju.

Prva dva činioca deficita, povećani izdaci za zdravstvo i penzije, kako se ističe, iako su znatno iznad održivog nivoa, načelno su u redu i ne bi trebalo da predstavljaju trajan izvor nestabilnosti javnih finansija.

– Međutim, preostala dva glavna činioca deficita iz 2021. godine, visoke subvencije i plate u javnom sektoru, mnogo su opasnije i predstavljaju ozbiljan strukturni problem javnih finansija – kažu u Savetu.

Predloženi budžet ima i dobre elemente, kako dodaju, a najbolji od njih je dalje povećanje izdvajanje za javne investicije koje su u 2021. planirane na veoma visokom nivou.

Ekologija zapostavljena

Savet navodi i da su ponovo zapostavljena ulaganja u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine.
– Budžetom za 2021. ne planira se značajno povećanje kapitalnih rashoda za ove namene, iako je to verovatno i najviše zapostavljen segment javne infrastrukture koji ozbiljno ugrožava zdravlje stanovnika – ističe se u saopštenju.

– Budžetom za 2021. predviđeni su rekordni kapitalni rashodi Republike od 274 milijarde dinara, a na nivou konsolidovane države, uključujući i lokalne samouprave, JP Putevi Srbije, fondove obaveznog socijalnog osiguranja, planiraju se ukupne investicije od oko 330 milijardi dinara ili oko 5,5 odsto BDP-a – ističe se u saopštenju Saveta.

Značajna ulaganja u infrastrukturu

Premda, kako dodaju, jedan deo ovih investicija jeste posledica već pomenutog veoma snažnog, ali u osnovi privremenog povećanja ulaganja u zdravstvo, važno je istaći i to da ulaganja države u putnu i železničku infrastrukturu nisu bila umanjena ni tokom krizne 2020, a ostaće veoma visoka i u 2021. godini.

Pročitajte još: Mladi i poljoprivreda: Šta smeta da Srbija bude obećana zemlja

Pročitajte još: Rusija napušta poreski sistem koji joj je doneo rast ekonomije: Najbogatiji će ipak plaćati više

– To znači da je u ovoj krizi izbegnuta jedna od većih grešaka ekonomske politike Srbije nakon završetka svetske ekonomske krize iz 2008, kad su javne investicije smanjene, umesto da se povećaju – smatra Fiskalni savet.

Oni naglašavaju da je povećanje rashoda za javne investicije naročito važno u kriznom periodu jer je to najbolja mera fiskalne politike za podsticaj privrednog oporavka, a za većim ulaganjima u infrastrukturu u Srbiji postoji i velika potreba budući da je stanje osnovne infrastrukture veoma loše.

Fiskalni savet, između ostalog, zaključuje da Srbija i pored svetske zdravstvene krize trenutno nije blizu opasnosti izbijanja fiskalne krize i da će država sigurno moći i u narednom periodu uredno da izvršava sve svoje finansijske obaveze.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam