Šta građane najviše buni oko zakona "Svoj na svome"? RGZ odgovara na ključna pitanja

Prijavljivanje nelegalnih objekata, u skladu sa novim Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnosti, počelo je 8. decembra prošle godine i trajaće do 5. februara. Prema poslednjem preseku, do 20. januara stiglo je ukupno 859.093 prijave građana za neupisane objekte po osnovu zakona „Svoj na svome“.

Republički geodetski zavod (RGZ) odgovorio je i na niz dilema koje se najčešće pojavljuju u javnosti, a tiču se primene ovog zakona.

Građane, pre svega, zanima da li zahtevi podneti po ranijim propisima imaju ikakav značaj. U RGZ objašnjavaju da prijave podnete po prethodnim zakonima o legalizaciji i ozakonjenju više nemaju pravno dejstvo, jer su, na osnovu novog zakona, svi ti postupci obustavljeni.

Lica koja žele da im se upiše pravo svojine na objektima koji su izgrađeni bez odgovarajuće građevinske dozvole, moraju da podnesu prijave po važećem zakonu, bez obzira na to da li jesu ili nisu ranije podnosili zahteve za ozakonjenje - navode u RGZ.

Još jedna česta dilema odnosi se na porez. Mnogi građani pitaju da li upis u katastar automatski znači i retroaktivnu naplatu poreza na imovinu, pa smatraju da im se ne isplati da prijave objekat, jer bi mogli da dobiju obračun za prethodnih pet godina.

U RGZ ističu da upis prava svojine i naplata poreza ne moraju da budu direktno povezani, uz napomenu da vlasnici objekata izgrađenih bez dozvole i sada imaju obavezu da plaćaju porez na imovinu, a da mnogi to već redovno čine.

Zahvaljujući postojećim snimcima iz vazduha na osnovu kojih se može utvrditi površina i spratnost objekta, čak i onih u zgradama za kolektivno stanovanje, a koji postoje za gotovo sve objekte na teritoriji Republike Srbije, postoji zakonska mogućnost da se za nepokretnosti za koje se prijava za upis po osnovu ovog zakona ne podnese, a koje nisu uvedene u evidenciju za porez na imovinu, taj porez utvrdi i bez prijave za upis prava svojine, a u tom slučaju je moguće da se utvrdi obaveza plaćanja poreza na imovinu i za prethodnih pet godina, u skladu sa propisima iz oblasti poreza - navode u RGZ.

Posebno se izdvaja i pitanje da li ima smisla prijavljivati porodičnu nepokretnost koja je već priključena na komunalnu infrastrukturu i ne planira se za prodaju. U RGZ smatraju da je to kratkoročno razmišljanje, jer okolnosti mogu da se promene i za nekoliko godina ili decenija.

Kako objašnjavaju, neupisana nepokretnost je pravno „nevidljiva“, što može otežati ili onemogućiti njeno nasleđivanje, prodaju, kao i korišćenje kao sredstva obezbeđenja, na primer kroz hipoteku.

Takođe, upozoravaju da priključenje na komunalne mreže, koje su danas dostupne ili će tek postati dostupne legalnim objektima u okolini, može biti otežano ili nemoguće za objekte koji nisu upisani. Isto važi i za radove na rekonstrukciji i adaptaciji, jer se oni sprovode u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Pravni i praktični položaj vlasnika upisanih nepokretnosti je višestruko povoljniji od ‘vanknjižnih’ vlasnika - ističu u RGZ.

U javnosti se pojavila i tvrdnja da je zakon prvenstveno namenjen investitorima koji su nelegalno gradili, kao i da nema realne namere da se građani zaista upišu u katastar, što, kako se navodi, potvrđuje činjenica da do sada nije doneto nijedno rešenje o upisu.

Međutim, u RGZ tvrde da je cilj zakona upravo da građani postanu „svoji na svome“, a da je upis svojine u katastar ključni uslov za to.

Dodaju da do sada nije bilo upisa jer je tako predviđeno samim zakonom - tek nakon isteka roka za prijave (5. februar 2026. godine) i dodatnog roka od 30 dana za prigovore (7. mart), biće moguće da se izdaju potvrde o ispunjenju uslova i donesu rešenja o upisu.

Prema njihovim procenama, prvi upisi mogli bi da se očekuju od marta 2026. godine, a cilj je da se što veći broj rešenja donese u najkraćem mogućem roku, uz naglasak da je prioritet pravna sigurnost u imovinsko-pravnim odnosima.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi