Šta kad posle praznika novčanik ostane "tanak": Deset koraka kako da januar ne pretvorite u dugove

Praznici često ostave isti trag u kući i na računu: više troškova nego što je delovalo "u trenutku“. 

Problem nije samo potrošnja, već i način na koji se rupa posle krpi – najčešće dozvoljenim minusom i kreditnom karticom, a to ume da bude najskuplji put. 

Narodna banka Srbije u svojim objašnjenjima za građane posebno naglašava da je zaduženje po tekućem računu (minus) među najskupljim vidovima zaduživanja i da odluku treba donositi poređenjem troškova različitih proizvoda. 

Da se januar ne bi pretvorio u maraton kamata, evo praktičnog „postprazničnog reseta“ – koraci su kratki, ali rade posao.

1) Napravite „presek štete“: 3 kolone, 10 minuta

U beleške (telefon je dovoljan) napišite:

• Obavezno do plate: kirija/računi/rata kredita, hrana, prevoz
• Dugovi: kartice, minus, pozajmice, rate
• Može da sačeka: sve ostalo

Cilj: da tačno znate šta je prioritet, a šta je samo „neprijatno“.

2) Prvo zaustavite curenje: pauza od novih zaduženja

Ako ste već u minusu ili nosite saldo na kartici – najgori potez je "još malo“. "MoneyHelper" upozorava da oslanjanje na dug može delovati lako u trenutku, ali otplata brzo postaje skupa i može napraviti dugoročan problem. 

Pravilo za naredne 2–3 nedelje:

• nema kupovine na rate
• nema "samo ovaj put“ provlačenja kartice za ono što ne morate

3) Ako birate čime „krpite“, birajte najjeftinije – ne najlakše

NBS je više puta objašnjavala da se različite pozajmice moraju porediti po realnom trošku i da minus često bude skuplji izbor od drugih rešenja. 

Zato je sledeći korak: uporedite trošak (ne reklamu).

Profimedia

4) Gledajte EKS, ne samo kamatu

Efektivna kamatna stopa (EKS) uključuje i prateće troškove, pa daje realniju sliku. NBS vodi objedinjeni prikaz EKS za bankarske proizvode za fizička lica – baš da bi građani mogli da porede. 

Praktično: ako planirate bilo kakvo refinansiranje ili novu ratu, EKS je broj koji vas zanima.

5) Dug vraćajte metodom „lavina“ ili „snežna grudva“

Ako imate više dugova, izaberite strategiju i ne lutajte:

• Lavina: prvo vraćate ono sa najvećim troškom (najviša kamata)
• Snežna grudva: prvo zatvarate najmanje dugove da dobijete motivaciju

FTC savetuje da krenete postepeno – „malo po malo“, pa dodajete kako možete, umesto da odustanete jer plan deluje prevelik. 

6) Minimalna rata nije plan – to je odlaganje

Ako plaćate samo minimum na kartici, dug traje duže i skuplji je. Pomerite cilj za nijansu:

• minimalna rata + fiksni dodatak (npr. +2.000 ili +5.000 dinara)
• čim legne plata, odmah uplata (da ne "ispari“)

Profimedia

7) "Zaključajte“ budžet: prvo obaveze, pa sve ostalo

Jedan potez koji najviše smanjuje rizik: čim legne plata, rasporedite je unapred:

• računi/rata
• plan za hranu
• dug (fiksna uplata)
• tek onda „život“

8) Uvedite pravilo 48 sati za sve što nije nužno

Dva dana čekanja ubija impuls kupovinu (a praznici su je pumpali). Ako posle 48 sati i dalje mislite da je potrebno – tek tada razmatrajte.

9) Ako ste već "zapeli“: razmotrite refinansiranje, ali hladne glave

NBS je u 2025. govorila o merama i povoljnijem kreditiranju/refinansiranju u određenim okvirima, uz niže kamatne stope u odnosu na dotadašnje proseke. 

To ne znači da je refinansiranje uvek rešenje, ali znači da vredi proveriti uslove – opet kroz EKS i ukupnu cenu.

10) Da se ne ponovi: "praznični fond“ od januara

Najjednostavniji trik za sledeću godinu: od januara odvajajte mali iznos mesečno. "MoneyHelper" baš insistira na ranom planiranju i odvajanju za praznike kako trošak ne bi došao „iznenada“. 

Primer: 2.000–3.000 din mesečno je često manje bolno nego 30.000 odjednom u decembru.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi