Uvode se nova dva poreza u Srbiji: Nova taksa naplaćivaće se od januara a sve u jednom cilju

Srbija će od januara uvesti nacionalni porez na ugljen-dioksid u iznosu od četiri evra po toni, što će biti regulisano zakonima o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Cilj ove mere je smanjenje uticaja klimatskih promena, izjavio je predstavnik Saveza energetičara Željko Marković.

Marković je objasnio da će porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte najviše pogoditi ugljenično intenzivne industrije, među kojima su proizvodnja azotnih đubriva i jedinjenja, gvožđa, čelika, fero-legura, cementa i električne energije.

Porez će se plaćati na proizveden ugljen-dioksid iskazan u tonama, dok će se drugi gasovi računati u ekvivalentima CO2.

Profimedia

Prema njegovim rečima, za proizvođače električne energije predviđen je poreski kredit.

- To znači da će moći da iskoriste 20 odsto ulaganja u mere za smanjenje emisija, a do 80 odsto iznosa poreza. Od poreske obaveze maksimalno se može priznati 80 procenata, a taj novac ne sme biti veći od 20 odsto ulaganja - rekao je Marković.

Dodao je da će, prema zakonu o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, i uvoznici biti obavezni da plaćaju taksu od četiri evra po toni.

Podsetio je i da će od Nove godine i Srbiju i zemlje regiona obavezivati evropski porez za zagađivače, poznat kao CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism). Kako je naveo, Srbija uvodi ovaj porez jer je, kao i Evropska unija, potpisnica Pariskog sporazuma.

Marković je podsetio da je EU još 2005. godine uvela sistem naplate emisija gasova sa efektom staklene bašte (EU ETS), dok su aukcije tih emisija uvedene 2013. godine.

- Cilj je da se proizvođači koji emituju CO2 podstaknu da ulažu u svoju proizvodnju i pronađu alternativne načine za smanjenje zagađenja - rekao je on.

Obveznici CBAM mehanizma su uvoznici robe iz zemalja koje nisu članice EU, među kojima je i Srbija. Marković je objasnio da se roba proizvedena u EU već oporezuje kroz emisije zagađivača, dok uvozna roba iz zemalja gde takvih taksi nema, ili su niže, može biti jeftinija i time nelojalno konkurentna.

- CBAM je uveden upravo da bi se izjednačili uslovi između proizvođača iz EU i onih van Unije - naveo je Marković.

Dodao je da EU ima sopstveni sistem naplate i da visina takse nije fiksna, već zavisi od više faktora, među kojima je i EU ETS sistem.

Cena se kretala od 20–30 evra do sadašnjih 80–85 evra u 2025. godini - precizirao je Marković.

Govoreći o odnosu između CBAM takse i domaćeg poreza za zagađivače, Marković je istakao da je domaća taksa osmišljena tako da umanji iznos CBAM obaveze.

- Uvoznici naše robe u EU trenutno bi plaćali 85 evra, odnosno četiri evra manje zbog domaće takse – dakle 81 evro. Ako, na primer, govorimo o uvoznicima iz Crne Gore, gde je taksa 24 evra po toni, razlika bi bila između 85 i 24 evra. Dakle, kako mi budemo povećavali iznos domaće takse, tako će se smanjivati CBAM taksa - zaključio je Marković.

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi