Šta ćemo ubrzo svi kupovati na Beogradskoj berzi?

Ministarstvo finansija zajedno sa 10 domaćih privatnih kompanija priprema njihov izlazak na Beogradsku berzu do kraja godine. To, nažalost, neće biti sa njihovim listiranjem (famozni IPO) već izdavanjem korporativnih obveznica, zajedno potencijalne vrednosti do 250 miliona evra. 

‒ U ovom trenutku u Ministarstvu finansija ima 10 kompanija, koje su u programu, neke u prvoj fazi do 100 dana priprema, a neke u drugoj a objavljivanje prospekata obveznica očekujemo od septembra ‒ najavio je Ognjen Popović, pomoćnik za finansijsko tržište ministra finansija i predsednik Nadzornog odbora Beogradske berze.

Sa ovim jesenjim talasom kompanija i na Berzi i u Ministarstvu finansija nadaju se poboljšanju imidža srpskog tržišta kapitala ali i dobar start na trnovitom putu povratka i preduzeća ali pre svega tzv. malih investitora, građana, koji su već decenijama nestali sa srpske berze.
Korporativne obveznice spremaju od većih kompanija Orion Telekom, Fashion Company, Koda Engineering, ali i one manje poput Monumenta.

‒ Ono čime smo  posebno ponosni jeste da to nisu samo velike kompanije kao što je Elixir, Orion Fashion, nego imamo i taj Monument, imamo i neke manje kompanije i nisu to kompanije samo iz Beograda i Novog Sada, ima kompanije iz Subotice, ima kompanije iz Niša, iz cele Srbije, i svih industrija ‒ rekao je Popović.

Ali kompanijske, ili korporativne, obveznice su dobar posao za institucionalne investitore i građanima one malo znače, osim vesti da Beogradska berza (konačno) oživljava. 

Bolja vest za sve građane je da će da se aktivira Akcionarski fond Republike Srbije, u čijem je portfoliju 140 kompanija i čijom prodajom bi država mogla da u Fond prikupi 300 miliona evra. Taj novac bi se potom podelio više od četiri miliona građana koji su stekli uslove za to.

‒ Očekujemo od meseca jula da će biti prva konkretnija ‒ rekao je Popović.

Ali, tu se se velikim planovima na Beogradskoj berzi ne staje. Pored tehničke modernizacije, kao i integrisanje sa trgovačkom platformom Atinske berze, tu je i pregršt novina koje prate savremene trendove na tržištu kapitala.

Ministarstvo i Berza uveliko rade municipalnim obveznicama, ali i na razvoja ETF fondova  (Exchange Traded Funds) odnosno da se ponudi ljudima u Srbiji da trguju stvarima koje su u svetu najvrednije. 

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

‒ Suština ETF-ova je da ponudimo ljudima u Srbiji mogućnost da trguju stvarima koje su u svetu najvrednije. Trenutno radimo na tri ETF-a: jedan za S&P 500 indeks, kao zlatni standard za ulaganje u svetu; drugi ETF za zlato – svi vole zlato, i često dobijamo pitanje kada će moći da se kupi zlato na Beogradskoj berzi i trguje njime; i treći je bitkoin. Nešto što je pre tri godine bilo nezamislivo, o čemu se otvoreno podsmevalo čak i na najvišem nivou u Sjedinjenim Američkim

Državama, danas je realnost i jedan od najinteresantnijih proizvoda za investiranje ‒ rekao je Popović.

Magnet za Srbe - (malo drugačije) ulaganje u nekretnine

Ali i u Ministarstvu i na Berzi su svesni da se građani neće, bar ne u velikom broju, vratiti na berzu zbog obveznica, ali bi zbog ETF fondovi mogli, i to u nekim Srbima posebno dragim oblastima.

‒ Sada radimo na jednom lex specialis-u koji se tiče nekretninskih fondova, jer smatramo da to ima najveći potencijal da uzbudi naše ritejl investitore. Svi u Srbiji, pre svega, vole „beton“ – investiranje u stanove i nekretnine. Svi misle da razumeju to tržište, što je upitno, ali suština tih fondova je da, recimo, jedan hotel ili tržni centar dematerijalizuju i ponude deo vlasništva i udeo u rezultatima fizičkim investitorima kroz kupovinu investicionih jedinica na berzi. ‒ naveo je Popović.
Popović je rekao da je prvi nacrt lex specijalis sa obrazloženjem  poslat nadležnim institucijama i partnerima iz Svetske banke i naglasio da je interesovanje ogromno zbog tržišta nekretnina.

‒ Zato vidimo tu potencijal da on povuče i bude katalizator da se berze povuku napred i da se cela ekonomija povuče napred ‒ dodao je on. 

Nema berze bez akcija, a tu prvo mora…

Država se angažovala na oživljavanju tržišta kapitala ali od renesanse na Beogradskoj berzi nema ništa dok se na njoj ne nađu najveće i najbolje domaće kompanije. 

Toga su svesni i u Ministarstvu finansija i, iako se radi sa privatnim kompanijama na prvim inicijalnim javnim ponudama (poznatijih kao IPO), berza neće oživeti dok se na njoj ne nađe neka velika državna kompanija i svojim primerom utre put drugima.

‒ Mi smo svesni da će država to morati prva da uradi. Ono što je dobro za privatne kompanije jeste što kroz program korporativnih obveznica svaka firma koja prođe kroz njega dobija set usluga kao da će da ponudi akcije na berzi. Mi ne tražimo njih da se odreknu dela svoje kompanije već tražimo samo da izdaju dug, ali će biti spremni, a očigledno je da svi, da bi se ohrabrili na takav korak, gledaju u državu. Tako da mi već radimo sa kompanijama iz državnog portfolija. To će biti neka kruna svih ovih aktivnosti ‒ najavio je Popović.

Istakao je da je pet kompanija u fazi pripreme i da je to proces koji traje već neko vreme i da je najvažnije u kom trenutku treba izaći na berzu.

‒ Godinama se pričalo da je ključ za oživljavanje Beogradske berze da se izbaci telefon na berzu i da će se desiti magija – svi će se vratiti i trgovati. Mi ne verujemo u tu filozofiju. Na tržištu koje ne funkcioniše, nema uslova, nema sistema, nema likvidnosti, jedna kompanija može napraviti uspeh, ali neće biti šireg efekta.

Naš portfolio, nažalost, nije kao što je bio 2000-ih – sada je manji i po broju firmi i po vrednosti. Sada imamo mali broj veoma kvalitetnih i vrednih firmi koje moramo taktički dobro da iskoristimo, u pravom trenutku, jer jedan IPO ne znači mnogo ako ga ne prate još dva-tri privatna IPO-a. Nadamo se da će kompanije koje negujemo kroz program korporativnih obveznica biti spremne za to ‒ dodao je on.
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić je rekao da se  Beogradska berza modernizuje i da će promeniti i vizuelni identitet, kao i da će promeniti prostorije i preseliti se Hajd park siti u Prokopu kod železničke stanice i da će tu biti u modernom prostoru zajedno sa Komisijom za hartije od vrednosti i Centralnim registrom HOV.

Naglasio je da se naručuje i nova IT oprema i unapređuje postojeći  informacioni sistemi i poslovni procesi.

Ostojić je naglasio da se završava prva faza prelaska na sistem OASIS, grčke trgovačke platforme, koja će biti gotova do septembra ili do  kraja godine, a da će se onda preći na drugu fazu kompletnog prelaska na trgovačku platformu Atinske berze, što znači da ćemo biti potpuno usklađeni sa dva važna standarda, što će omogućiti veću transparentnost i veću zaštitu investitora.

‒ To će omogućiti direktan pristup klijentima ne samo Srbije već i Grčke i Kipra. U jačeg regionalnog povezivanja postaćemo deo zajedničke platforme kiparske i grčke berze. Oni će moći da trguju na našoj berzi i mi na njihovoj. To će biti značajan iskorak za Beogradsku berzu ‒ istakao je on.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi