Globalni porez na profit: Koliko će Srbiju pogoditi "poreska revolucija"

09.06.2021

07:41 >> 08:05

0

Za razliku od Irske, Srbija neće biti drastično pogođena globalnim porezom na dobit, ali nekih posrednih efekata može biti

Globalni porez na profit: Koliko će Srbiju pogoditi "poreska revolucija"
Profimedia

Globalni korporativni porez, koji se u svetu ovih dana najavljuje kao prava revolucija u poreskom tretmanu prebogatih i veoma moćnih multinacionalnih kompanija, po svemu sudeći je još jedna revolucija koja će nas, na neki način, mimoići. Poreski stručnjaci za 24sedam govore o potencijalnom uticaju na Srbiju.

Poreski savetnik Đerđ Pap, direktor “Fiskal pro“ iz Novog Sada i nekadašnji pomoćnik direktora Poreske uprave Srbije, ističe da ovakav dogovor zemalja članica G7, koji bi tek trebalo da se proširi globalno, na Srbiju nema uticaja, i to pre svega zbog toga što nismo deo EU.

– Ova inicijativa ima značaj za usaglašavanje poreskih sistema unutar EU, zatim Unije prema svetu i velikih država iz kojih dolaze multinacionalne kompanije. Za nas u Srbiji ima mali značaj jer kod nas inostrane kompanije, odnosno kompanije kojima su vlasnici iz inostranstva ionako plaćaju porez na dobit od 15 odsto – kaže nam Pap.

On ističe da srpske firme u stranom vlasništvu mogu da svojim matičnim firmama van zemlje šalju dividende, odnosno deo zarade nakon oporezivanja.

– Ali i na taj deo se u Srbiji plaća porez na dividende – objašnjava Pap.

U Srbiji američke firme – iz SAD

Od globalnih korporacija na koje “cilja“ ova inicijativa, pre svega tehnološke divove poput “Gugla“, “Fejsbuka“, “Amazona“ ili “Epla“ i “Majkrosofta“ u Srbiji svoje podružnice imaju samo “Majkrosoft“ i “Gugl“.

U oba slučaja matične firme ovim domaćim “društvima sa ograničenom odgovornošću“ nisu iz popularnih “poreskih rajeva” na egzotičnim destinacijama, čak ni iz Irske, zemlje koja se razvila upravo na tome što je internet gigante privukla niskom stopom poreza i drugim olakšicama.

“Majkrosoft Srbiji“ je stopostotni vlasnik “Majkrosoft korporacija“ iz centrale u Redmondu u SAD, a domaćem “Guglu“ gazda je “Gugl internešenel“, takođe iz SAD, doduše iz poreski mekše savezne države Delaver.

Manje investicija za Srbiju?

Više para datog na porez u lokalu mogao bi u nekom obimu pogodi Srbiju, rekao nam je ranije Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku.

– To će uticati na odluke velikih kompanija kako će i gde rasporediti resurse. Ako budu plaćale veće poreze imaće manje novca da ulažu u nerazvijene ekonomije. S druge strane, te male zemlje će se više boriti da ih privuku, razvijaće bolje poslovno okruženje, bolje uslove, pravni okvir i zakone, težiće tome da se digitalizuju, da ulažu u obrazovanje i stručni kadar. A to može da bude i korisno – zaključuje Rajić.

Od globalne korporativne takse Srbija, tako, ne bi videla neke vajde. Njoj u korist bi, kao i drugim malim zemljama, eventualno išla izmena nekih drugih poreza. Dešavalo se da se proda neka velika firma u Srbiji, u vlasništvu stranaca, a da se porez na tu transakaciju plati u Luksemburgu, Švajcarskoj, Holandiji ili na prokaženom Kipru.

Najrazvijenije ekonomije sveta, okupljene u G7 (SAD, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Japan, Italija i Kanada), dogovorile su se da ujednače poreski tretman i stope na korporativnu dobit od minimum 15 odsto, kao i da globalne kompanije ovaj porez plaćaju tamo gde ostvaruju prihod a ne gde im je prijavljeno sedište.

Šta “guraju“ iz G7, a šta SAD?

Ovakav dogovor, koji bi trebalo da se proširi prvo na G20 a potom i na sve globalno relevantne zemlje OEDC-a (140 zemalja), u medijima se naziva “dogovor veka“ i “poreska revolucija“, jer se o tome govori više od tri decenije.

Prema nekim procenama, koje prenosi Rojters, ukoliko se dogovoreno na samitu G7 u Londonu prošlog vikenda sprovede globalno, multinacionalke bi platile 50 do 80 milijardi dolara korporativnog poreza više nego što plaćaju sada.

Prema nalazima Grinlajning instituta iz Kalifonije, “Epl“ godišnje plati porez manje od 10 odsto dobiti, “Gugl“ ispod 12 odsto, “Kseroks“ nešto iznad sedam, a “Amazon“ samo 3,5 odsto.

Ujednačavanje globalnog poreza na 15 odsto bi najviše pogodilo Irsku, gde je porez 12,5 odsto i za koju se očekuje da se neće predati bez borbe. Dablin je već najavio da će tražiti koncenzus i malih zemalja, kojima su manji porezi ponekad jedini adut u borbi sa razvijenim i bogatim zemljama.

Pročitajte još:

Problema bi moglo biti i u samim SAD, gde je republikanska opozicija predsedniku Džozefu Bajdenu u Senatu već najavila da podizanje poreza „neće proći“.

Bajdenova administracija želi da, pored toga da poreske prihode iz Irske i drugih zemalja van SAD vrati u zemlju, poveća i korporativni porez u samim SAD na28 odsto. Zbog toga SAD međunarodno guraju minimalni porez od 21 odsto, koji bi plaćale američke kompanije na prihod ma gde ga zaradile ali EU još nije spremna da toliko uniformiše ni sopstvene članice.

Ova borba za svaki procentni poen poreske stope iz istorijske perspektive deluje neverovatno jer pre samo 40 godina prosečna nominalna stopa korporativnog poreza je u svetu bila 40 odsto, da bi do 2020. spala na 24 odsto globalno.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi