ECB mora da popušta: Možda bude jeftinijih kredita u evrima

Upravo veće ECB danas je odlučilo da smanji tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena, jer je zaključilo da je proces smanjenja inflacije u evrozoni na dobrom putu.

Kamata je smanjena iako je inflacija prekinula silaznu putanju ali, s druge strane, ekonomije evrozone se presporo oporavljaju, posebno Nemačka, i potreban im je kreditni stimulans.

Projekcije pokazuju da će prosečna inflacija iznositi 2,4% u 2024. godini, 2,1% u 2025, 1,9% u 2026. i 2,1% u 2027. godini, kada prošireni sistem trgovine emisijama EU postane operativan.
Za inflaciju bez uključivanja energije i hrane, projekcije su prosečnih 2,9% u 2024, 2,3% u 2025. i 1,9% u 2026. i 2027. godini, kaže se u obrazloženju odluke.

U skladu s tim, kamatne stope na depozitnu olakšicu, glavne operacije refinansiranja i marginalnu kreditnu olakšicu biće smanjene na 3,00%, 3,15% i 3,40%, sa primenom od 18. decembra 2024. godine.

Većina pokazatelja osnovne inflacije sugeriše da će se inflacija stabilizovati na srednjoročnom cilju od 2% na održivoj osnovi. Domaća inflacija je blago opala, ali i dalje ostaje visoka, uglavnom zbog toga što plate i cene u pojedinim sektorima i dalje prilagođavaju raniji skok inflacije uz značajno kašnjenje.

Uslovi finansiranja se poboljšavaju, jer nedavna smanjenja kamatnih stopa Upravnog veća postepeno čine nova zaduživanja jeftinijim za preduzeća i domaćinstva. Međutim, oni i dalje ostaju ograničeni jer monetarna politika ostaje restriktivna, a prethodna povećanja kamatnih stopa i dalje se prenose na postojeće kredite.

Projekcije sada ukazuju na sporiji ekonomski oporavak u poređenju sa septembarskim prognozama. Iako je rast porastao u trećem kvartalu ove godine, indikatori anketa sugerišu da je usporio u tekućem kvartalu.
Predviđa se rast ekonomije od 0,7% u 2024, 1,1% u 2025, 1,4% u 2026. i 1,3% u 2027. godini. Očekivani oporavak uglavnom se zasniva na rastu realnih prihoda – koji bi trebalo da omoguće veću potrošnju domaćinstava – i povećanju investicija preduzeća. Tokom vremena, postepeno slabljenje efekata restriktivne monetarne politike trebalo bi da podstakne rast domaće tražnje.

Upravno veće odlučno je da osigura da se inflacija stabilizuje na održiv način na ciljanom nivou od 2% na srednji rok. Pratiće pristup zasnovan na podacima i odlučivati od sastanka do sastanka o odgovarajućem monetarnom kursu. Konkretno, odluke o kamatnim stopama će se donositi na osnovu procene izgleda za inflaciju u svetlu dolaznih ekonomskih i finansijskih podataka, dinamike osnovne inflacije i jačine transmisije monetarne politike.

Program otkupa aktive (APP) i program hitnog otkupa aktive tokom pandemije (PEPP)

Portfolio APP-a opada kontrolisanim i predvidivim tempom, jer Eurosistem više ne reinvestira glavnicu od dospelih hartija od vrednosti.

Eurosistem više ne reinvestira celu glavnicu od dospelih hartija kupljenih u okviru PEPP-a, smanjujući portfolio PEPP-a za prosečnih 7,5 milijardi evra mesečno. Savetujuće veće će obustaviti reinvesticije pod PEPP-om krajem 2024. godine.

Banke će ovog meseca vratiti preostala sredstva pozajmljena u okviru ciljanih dugoročnih operacija refinansiranja, čime se zaključuje ovaj deo procesa normalizacije bilansa stanja.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi