Licemeri: Zalažu se za zelenu ekonomiju, a drže milijarde u kompanijama koje su najveći zagađivači

Deset najvećih američkih javnih penzionih fondova i dalje ima mnogo uloženog novca u neke od vodećih kompanija koje proizvode fosilna goriva, iako se “na sva usta” zvanično zalažu za “čistu“ industriju i ekologiju.

Analitičari Blumberg Intelidžensa navode da je oko 40 milijardi dolara, odnosno devet odsto ukupnog učešća u fondovima, namenjeno za 20 kompanija koje proizvode ugalj.

Pročitajte još

Slovenci „pozeleneli“: Prva ekološka obveznica u regionu

Ipak, te brojke bi mogle biti manje jer su kalifornijski i njujorški fondovi deo sredstava prebacili i u kompanije kao što su “Volmart” (Walmart Inc.), multinacionalnu korporaciju koja poseduje lanac hipermarketa i robnih kuća, kao i u “Soutern” (Southern Co.) koja obezbeđuje čistu energiju potrošačima.

Inače, Tomas Dinapoli, kontrolor države Njujork obećao je u decembru 2020. da će do 2040. godine njujorški penzijski fond dostići nulto emitovanje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, deceniju pre drugih penzijskih fondova u SAD-u.

Njujorški penzioni fond treći je po veličini javni penzioni fond u zemlji sa imovinom od oko 255 milijardi dolara

On je dodao da bi fond mogao da proda svoje udele koje ima u najrazličitijim naftnim i plinskim kompanijama do 2025. godine, piše Blumberg.

Za ekologiju 20 milijardi

Pre tri meseca njujorški fond otkrio je da je prestao da ulaže u firme koje proizvode uljni pesak ili kako ga još zovu “peščani katran” iz kog se industrijskim putem može dobiti sirova nafta.

U aprilu Dinapoli je saopštio u izveštaju o napretku u vezi sa klimatskim akcijama da je njujorški fond u narednoj deceniji namenio 20 milijardi dolara za klimatska rešenja.

Dodao je da fond udvostručuje svoje napore kako bi kompanije u koje ulažu ubrzale prelazak u čistu zelenu (net-zero) ekonomiju.

Net-zero ekonomija

Net-zero ekonomija odnosi se na ravnotežu između količine proizvedenog gasa koji izaziva efekat staklene bašte i količine gasa uklonjenog iz atmosfere. Takođe, podrazumeva značajna ulaganja u trenutne i nove čiste tehnologije bez fosilnih goriva. Neki sektori će imati koristi od ovoga, dok će s druge strane, kompanije koje proizvode naftu ili gas propasti.

Međutim, njujorški fond je još 2020. godine imao 3.2 milijarde dolara uloženih u kompanije – proizvođače fosilnih goriva u svom javnom kapitalu.

Fond je 2021. godine povukao svoje deonice koje ima u firmama kao što su “Ekson mobil” (Exxon Mobil), “Lind Plc” (Linde Plc), “Vejst Menadžment” (Waste Management) i “Junion Pasifik” (Union Pacific Corp.).

Zašto onda i dalje ulažu?

Kako navodi Dinapoli, fond ima za cilj da kompanije u koje ulaže u budućnosti  uspešno pređu na proizvodnju koja će zahtevati manje uglja. Prestaće sa ulaganjem u njih, kako kaže, jedino ako one ne sprovode tranziciju.

Njujorški fond je 2020. godine podneo tri predloga u kojima se od kompanija traži da povećaju upotrebu obnovljive energije, kao i da poboljšaju energetsku efikasnost u svojim pogonima. Prema njegovim rečima, firme “Teksas Instrumenst” (Texas Instruments Inc.), “Korvo” (Qorvo Inc.) i “Mikročip Tehnolodži” (Microchip Technology Inc) složile su se sa ovim predlogom.

Pročitajte još

Digitalni nomadi obožavaju Srbiju: Dodatne pogodnosti koje ne može da pruži EU

Čekovi i dalje u modi: Koje uslove morate da ispunite da biste ih dobili?

U kalifornijskom javnom penzijskom fondu naglasili su da su njihovi napori usmereni na tranziciju u kompanijama koje proizvode veliku količinu uglja, kako bi je smanjili i prešli na zelenu ekonomiju.

Ovaj fond je i jedan od osnivača “Klimat Akšon 100+” (Climate Action 100+), inicijative koju vode investitori, a koja je pokrenula najveće svetske korporativne proizvođače gasa koji izaziva efekat staklene bašte, da preduzmu potrebne mere kako bi smanjili zagađenje životne sredine.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi