Manji rast cena hrane smiruje inflaciju, NBS ne dira kamate

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50%, saopštila je NBS.

Na nepromenjenim nivoima zadržane i kamatne stope na depozitne, 5,25 odsto i kreditne olakšice, 7,75 odsto.

Iz NBS su objasnili da je odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja sredinom naredne godine.

Opredeljujući faktro svakako je bio i sve manji rast cena hrane, čija je stopa u oktobru bila najniža u prethodne dve godine – 10,5% međugodišnje.

Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi putem osnovnog instrumenta, kamatne stope, a u septembru i povećanjem stope obavezne rezerve, kao i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti donetih mera, navedeno je u saopštenju NBS.

U srpskoj centralnoj bnaci kažu da je prenošenje zatezanja monetarne politike, preko viših kamata na tržištu novca, kod kredita i štednje, ukazalo na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.

Polako slabi pritisak krize i u svetu

Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu dalje slabljenje globalnih inflatornih pritisaka. U zoni evra, najvažnijem trgovinskom partneru Srbije, inflacija je nastavila da se smanjuje u novembru. UTome su u najvećoj meri doprineli pad cena energenata i niži rast cena hrane i usluga.

Pored smanjenja inflacije u međunarodnom okruženju, Izvršni odbor je imao u vidu i da je rast svetske ekonomije i dalje spor i ispod dugoročnog proseka, na šta su uticale restriktivne monetarne politike centralnih banaka širom sveta, koje su bile neophodne za obuzdavanje inflacije, naveli su iz Narodne banke.

Zbog niže inflacije i usporavanja privredne aktivnosti povećana su i očekivanja da bi vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih politika.

Ipak, pritisci sa tržišta rada i dalje su jaki i vodeće centralne banke ih ističu kao ključne faktore koji zahtevaju opreznost u vođenju monetarne politike.

Opreznost je takođe potrebna i zbog neizvesnosti u pogledu cena energenata, kao i geopolitičkih tenzija u svetu, iako su se svetske cene nafte stabilizovale tokom novembra.

U saopštenju se navodi da je Izvršni odbor istakao da su kretanja u domaćoj ekonomiji u skladu sa projekcijama NBS, pa je međugodišnja inflacija nastavila da se smanjuje i u oktobru se spustila na jednocifreni nivo od 8,5%.

Smanjenju inflacije najviše je doprineo nastavak usporavanja rasta cena hrane, kao i cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije, indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, na 7,3% međugodišnje a rast cena hrane u oktobru bio je najniži u prethodne dve godine i iznosio je 10,5% međugodišnje.

Izvršni odbor je istakao značaj stabilizacije kretanja na tržištu osnovnih životnih namirnica, čemu je doprinelo i popuštanje troškovnih pritisaka u proizvodnji hrane, na šta ukazuje i kretanje proizvođačkih cena u prehrambenoj industriji, koje su od početka godine zaključno sa novembrom snižene za 2,1%.

Inflacija na željenom cilju do kraja 2024.

U narednom periodu se, kako navode iz NBS, očekuje dalje smanjenje inflacije, i to na oko ili ispod 8% krajem ove godine, a potom i njen povratak u granice cilja sredinom naredne godine i nastavak kretanja ka centralnoj vrednosti cilja od 3% do kraja 2024. godine.

Tome će doprineti efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.

Iz NBS navode da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju iznosio 3,6%, što je više od prve procene.

Pokazatelji dostupni na mesečnom nivou ukazuju da se pozitivna kretanja u realnom sektoru nastavljaju i u četvrtom tromesečju, pa je u oktobru industrijska proizvodnja bila veća za 3% međugodišnje, proizvodnja u prerađivačkoj industriji bila je veća za 3,3%, a u trgovini na malo zaustavljen je pad količinskog prometa koji je bio prisutan tokom ove godine.

Takva dinamika privredne aktivnosti u skladu je s projekcijom Narodne banke Srbije o rastu bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini od oko 2,5%.

S pretpostavkom smanjenja globalnih inflatornih pritisaka i oporavkom zone evra, kao i usled očekivanog ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor očekuje ubrzanje rasta BDP u 2024. godini na 3% – 4%, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4%.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam