Može li Srbija da konačno dobije investicioni rejting?

Kreditni rejting je za svet finansija i najveće investitore kao lična karta jedne ekonomije a mnogi fondovi ni ne mogu da ulažu u nešto sa nedovoljnim kreditnim rejtingom zbog pravnih ograničenja. Zbog toga je važno da i Srbija konačno preskoči prag koji razdvaja „đubre“ (eng. Junk) i hartije s investicionim rejtingom, i svrsta se u zemlje u koje je relativno bezbedno ulagati.

 

Srbija trenutno ima kreditni rejting BB plus i, prema oceni u najnovijem regionalnom izvestaju „Blumberg Adrija“ analitičkog tima, u narednih 12 meseci može da očekuje poboljšanje rejtinga na investicioni BBB minus.

 

Rejting agencija „Standard i Purs“ u svom poslednjem izveštaju početkom oktobra zadržala je kreditni rejting Srbije na nivou BB plus, i to uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje.

Branimir Jovanović, ekonomisita sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, ocenio je gostujući u emisiji Zoom In „Blumberga“ da je procena da će se rejting promeniti nabolje za godinu dana (previše) optimistična.

- Dva su razloga. Prvi su politički faktori - stanje u vezi sa Kosovom i Metohijom, a drugi su makroekonomski indikatori. Nisam siguran da Srbiji dobro stoji pod bilo kojim od pitanja. Ako uzmemo politiku, jeste malo bolje trenutno nego što je to bilo pre godinu dana. Makroekonomski gledano, pogled na srpsku privredu sa strane nije baš sjajan. Kad imate ekonomski rast od oko dva odsto godišnje, mislim da je teško očekivati da će neko poboljšati investicioni rejting - kaže Jovanović.

Vlada Srbije prognozira rast BDP-a za ovu godinu 2% - 2,5% a za sledeću 3,5%.

- Tih 3,5 odsto rasta za iduću godinu nije optimistična nego preoptimistična prognoza. Naš institut prognozira dva odsto rasta sledeće godine. Evropska komisija za celu Evropsku uniju smanjila je projekciju za sledeću godinu na oko 1,5%. Ako EU raste toliko, ne može Srbija da raste 3,5%. To nije moguće. Osim toga, kad su te projekcije rađene, ovaj sukob Izraela i Palestine se nije desio. To je novi trenutak i to će svakako uticati na globalna dešavanja - smatra Jovanović.

Takođe, ukazuje ovaj stručnjak, ne možete imati 3,5% rasta ako vam je kamatna stopa centralne banke oko 6%.

- Fiskalna politika će biti puno restriktivnija sledeće godine nego što je bila ove. Sad na kraju godine će biti velike podrške, ali sledeće godine to neće biti tako, deficit će biti 1% ili 2%. Tako da ako svakako uzmemo globalne faktore, ali i domaće politike, mislim da je ovih 3,5% preoptimistično - zaključuje Jovanović.

Strane investicije - između planova i realnosti

„Standard i Purs“ u svom izveštaju navodi da je rejting naše zemlje podržan umerenim nivoom javnog duga i kredibilnim okvirom monetarne politike, da će inflacija znatno pasti od 2024. i ući u granice ciljanog koridora NBS (od 3%±1,5%) u drugoj polovini te godine.

Agencija i u srednjem roku očekuje punu pokrivenost deficita tekućeg računa neto prilivima stranih direktnih investicija. Agencija navodi umeren nivo javnog duga, visok nivo likvidnosti države i očekivano smanjenje fiskalnog deficita i učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu i u narednim godinama.

Mališa Đukić, profesor Beogradske bankarska akademije, kaže da Srbija ima spoljnotrgovinski deficit i time pritisak na devizno tržište koji je posledica većeg uvoza od izvoza.

- Onda se ta razlika pokriva zapravo prilivom deviza po osnovu stranih direktnih investicija i ulaganja, što je takođe jedan od faktora koji utiču na rejting. Dakle, stabilnost deviznog kursa u velikoj meri zavisi od priliva investicija. Ako pogledamo podatke u poslednjih deset ili 20 godina, zemlja definitivno beleži napredak u tom delu. Sa ovakvim trendom stvaraju se uslovi za dalju pokrivenost te razlike između uvoza i izvoza, odnosno dalje održavanje kursa stabilnim - kaže Đukić.

Napominje da je vrlo važno kakva je struktura samih direktnih investicija, odnosno kakve će ona efekte imati.

- Posebno ako govorimo o merama Vlade koje imaju za cilj, recimo, da pomognu određenim investicijama, tako da one zapravo na kraju donesu zemlji veće koristi nego troškove, odnosno sama ulaganja. I u tom domenu sigurno postoji prostor za unapređenje, odnosno za sva ona ulaganja koja za krajnji efekat treba da imaju povećanje broja zaposlenih, odnosno samog standarda - navodi Đukić.

Mihael Blažeković, analitičar Bloomberg Adrije, kaže da bi poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije imalo direktan uticaj na obveznice.

- Bio bi definitivno niži prinos, što konačno znači i niži trošak kamata za državni budžet. To bi u budućnosti smanjilo udeo, odnosno pokazatelj udela kamata u ukupnim prihodima države, što kasnije znači moguće dalje povećanje kreditnog rejtinga. Sada je taj pokazatelj na nivou četiri odsto udela u ukupnim prihodima države, što je ipak ispod desetogodišnjeg proseka. Takođe, jedna od koristi bila bi i ta da bi fondovi mogli da ulažu u obveznice Srbije, što sada ne mogu jer su na nivou 'junka'. To bi povećalo samu likvidnost, koja je sada vrlo niska kod obveznica Srbije, te bi smanjilo samu cenu zaduživanja zemlje - kaže Blažeković.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi