Kovid kočnica: Drugi talas poništava napredak Evrozone, sledi inflacija

Zastoj u oporavku neminovan je zbog novih blokada izazvanih drugim talasom pandemije kovid-19, a godišnja inflacija će ostati niska da bi u prvom tromesečju 2021. umereno ubrzala, procenjuju tri evropska ekonomska instituta.

Nemački IFO, italijanski Institut za statistiku (ISTAT) i švajcarski Ekonomski institut KOF navode u zajedničkoj prognozi da su privredni izgledi Evrozone podložni i poboljšanju i pogoršanju u zavisnosti od efikasnosti ekonomskih politika, razvoja pandemije, uvođenja vakcina i efekata EU fondova sledeće generacije na ekonomije.

Prema proceni tri instituta, rast BDP-a Evrozone će u tekućem kvartalu ove godine iznositi minus 2,7 procenata u odnosu na prethodno tromesečje, dok će na godišnjem nivou zabeležiti pad od 7,3 posto.

BDP bi trebao da se oporavi za 0,7 posto u prvom tromesečju 2021, i za 3,0 procenta u drugom.

Krenulo snažno ali…

U saopštenju tri instituta dostavljenom Tanjugu, podseća se da je BDP Evrozone u trećem kvartalu 2020. zabeležio snažniji oporavak od očekivanog posle pada bez presedana u prvoj polovini godine.

I Britanici odskočili

BDP Ujedinjenog Kraljevstva je porastao u trećem kvartalu za rekordnih 16 posto, ali time još uvek nije nadoknađen pad od 18,8 odsto iz drugog ovogodišnejg tromesečja kada je veći deo privrede bi ugašen, izveštava Rojters. Britanska Kancelarija za nacionalnu statistiku (ONS) takođe je saopštila da se zemlja zadužila za rekordnih 241 milijardu funti (323 milijarde dolara) od januara do kraja avgusta u tekućoj finansijskoj godini, što je za gotovo 190 milijardi funti više nego u istom periodu 2019.

Od maja naovamo, postepeno ukidanje restriktivnih mera pokrenulo je oporavak ekonomske aktivnosti, pri čemu je BDP zone evra porastao za 12,5 posto nakon pada od 11,7 procenata u drugom tromesečju, mada je ostao za 4,4 odsto ispod nivoa iz poslednjeg kvartala 2019.

Oporavak je uglavnom bio vođen rastom privatne potrošnje, koja je skočila za 14 posto, pri čemu je i dalje bila za 4,6 procenata manja nego pre krize.

Bruto investicije u osnovni kapital i izvoz takođe su snažno ojačale, za 13,4 odsto, odnosno za 17,1 procenat, respektivno.

Nove mere ograničavanja koje su uvedene u novembra dovele su do usporavanja ekonomske aktivnosti. Pokazatelj ekonomskog raspoloženja (ESI) ponovo se smanjio u novembru, zaostajući za višegodišnjim prosekom. Pad poverenja bio je veći u uslužnom i maloprodajnom sektoru, kao i kod potrošača, dok je u proizvodnom sektoru bio blaži.

Industrijska proizvodnja Evrozone je porasla u oktobru za 2,1 posto u odnosu na prethodni mesec, reflektujući pozitivan doprinos Nemačke. U narednim mesecima se očekuje da će nove mere ograničavanja usporiti oporavak, posebno u uslužnom sektoru, ali i u proizvodnom.

Ipak, s obzirom na snažnu prevagu, industrijska proizvodnja će u poslednja tri meseca tekuće godine biti u plusu za 1,3 odsto u odnosu na prethodni kvartal, a u prvom tromesečju 2021. će usporiti na 0,5 procenata, predviđaju tri instituta.

Snažniji privredni oporavak se očekuje u periodu april-jun 2021, od 1,4 posto, dok će zbog niske uporedne baze iz drugog kvartala 2020, međugodišnja stopa rasta iznositi preko 20 procenata.

Takođe se procenjuje da će iskorišćenost kapaciteta u proizvodnom sektoru u poslednjem ovogodišnjem kvartalu porasti na 76 odsto, ali da će i dalje biti za oko pet procentnih poena niža nego pre kovid krize.

Nedovoljna iskorišćenost kapaciteta i velika neizvesnost u vezi sa daljim razvojem pandemije usporiće oporavak kapitalnih investicija. Predviđa se smanjenje bruto investicija u osnovni kapital u četvrtom kvartalu od 3,1 posto.

S obzirom na moguće popuštanje restriktivnih mera tokom proleća, kao i pravovremeni početak raspodele sredstava iz fondova EU i početak masovne vakcinacije, kapitalne investicije bi trebalo da se oporave za 1,5 procenata u prva tri meseca naredne godine i da ubrzaju rast na 4,4 odsto u drugom tromesečju.

Takođe se procenjuje da će privatna potrošnja u poslednjem kvartalu ove godine biti u padu za 3,7 posto, zbog novih mera zatvaranja, nakon čega bi u sledeća dva tromesečja trebalo da zabeleži rast od 0,7 i 2,7 odsto, respektivno.

Cenovni pritisci će, dodaje se, ostati prigušeni. Prema harmonizovanom indeksu  potrošačkih cena (HICP), inflacija u evrozoni je ostala negativna u novembru na minus 0,3 odsto, usled pada cena energije, kao i privremenog smanjenja nemačkog PDV-a, koje je na snagu stupilo u julu.

Rast inflacije

Prognozira se da će stopa inflacije u četvrtom kvartalu ostati na nivou minus 0,3 procenta, dok se za celu 2020. godinu očekuje da će iznositi plus 0,2 posto.

Pročitajte još

Uvozno vino i srpski vinari: Rešen “pogrešan” problem?

I pre najavljenog, novo poskupljenje: Račun za struju veći u januaru, pa opet i u februaru

Smanjenje PDV-a u Nemačkoj biće ukinuto u januaru, što će uticati i na rast inflacije u Evrozoni.

Bez obzira na to, pod pretpostavkama da cena „brenta“ ostane 51 dolar po barelu i da kurs dolar/evro bude stabilan na nivou 1,22 tokom narednih šest meseci, pritisak na baznu inflaciju će ostati prigušen zbog slabe potražnje, naročito u turističkom, putnom i srodnim sektorima.

Uzimajući to obzir, godišnja stopa rasta inflacije u zoni evra stagniraće u periodu januar-mart 2021, nakon čega će se u narednom tromesečju povećati za 0,7 posto.

U projekcijama se navodi da negativni rizici u pogledu ekonomskih izgleda pretežu, i da bi treći talas infekcija početkom sledeće godine, uz nove mere ograničenja ukočio ekonomsku aktivnost.

Pored toga, neuređeni Bregzit početkom 2021. godine mogao bi da dovede do kratkoročnih poremećaja u lancima snabdevanja, a time i do poremećaja u proizvodnji, zaključuje se u projekcijama instituta IFO, ISTAT i KOF.

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi