Ne valja kad cene miruju: Evropa kuburi s inflacijom, ECB mora nešto da učini

Inflacija u Evrozoni pala je u septembru još dublje, povećavajucći pritisak na Evropsku centralnu banku da poveća podsticaje, jer će aktuelna recesija još godinama držati rast cena ispod ciljanog nivoa.

Međugodišnja inflacija u 19 zemalja koje upotrebaljvaju evro, iznosila je u septembru minus 0,3 posto u odnosu na minus 0,2 procenta prethodnog meseca. To je njen najniži nivo u poslednjih više od četiri godine, objavo je danas statistički zavod Evrostat.

Kreatore politike Evropske centralne banke, kako prenosi Rojters, još više zabrinjava podatak da je bazna inflacija, koja isključuje prevrtljive cene hrane i energije, pala na 0,4 odsto sa ranijeg višeg nivoa od 0,6 procenata, što je daleko od ciljane stope ECB-a od približno 2 odsto.

Deflacija je ozbiljan problem

Potrošači u EU, pa ni u Srbiji, ne bi trebalo da se radaju deflacijskom padu cena. Kada veći broj cena počne da pada zbog pada tražnje za robama i uslugama, posledica je da niko nije voljan da proizvodi i nudi, jer bi trpeo poslovni gubitak. To znači manje ulaganja, manju proizvodnja, manje radnih mesta i više otpuštanja. Tako počinje začarni krug, jer u deflaciji se sve kupovine odlažu, jer kupci čekaju još niže cene.

Rast potrošačkih cena u uslužnom sektoru je dodatno usporio, a pale su i cene uvezene industrijske robe.

Iako je ECB ove godine krenula sa ogromnim programom podsticaja za borbu protiv pandemije koja je izazvala jak ekonomski šok, rastuća nezaposlenost, sve veća štednja stanovništva u pogledu potrošnje, sveprisutna ograničenja putovanja i sunovrat poslovnih investicija pokazali su se kao izuzetna kočnica željenom (kontrolisanom) povećanju cena, navodi Rojters.

Ekonomisti kažu da će drugi talas korona virusa verovatno uticati na pogoršanje potrošačkog poverenja što će vršiti dodatni pritisak na cene.

Član odbora ECB-a, Fabio Paneta, se otvoreno izjasnio za preduzimanje preventivnih mera, tvrdeći da će ceh pojačanog delovanja centralne banke evrozone biti manji nego cena njenog nečinjenja.

Njegove tvrdnje dodatno potkrepljuje pokazatelj još uže bazne inflacije, iz koje su izuzete cene alkohola i duvana, a koja je pala na 0,2 odsto sa nivoa od 0,4 procenta, dodaje britanska agencija.

Ipak, po oceni Rojtersa, neki nov potez ECB-a u tom smislu je malo verovatan u oktobru, ali se ne isključuje mogućnost da bi u decembru mogla da poveća svoj pandemijski program hitne kupovine obveznica vredan 1,35 biliona evra.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi