Veće rate kredita: Zaduživanje skuplje i u dinarima i u evrima

Evropska centralna banka (ECB) podigla je juče referentne kamatne stope za 0,75 procentnih poena i zbog tog skoka, najvećeg od kako postoji evro, uzleteće i euribor.

Istovremeno, i srpska centralna banka, Narodna banka Srbije, podigla je svoje referentne kamatne stope za ne malih 0,5 procenta, pa sledi povećanje srpske međubankarske kamatne stope belibor.

Sa uzletanjem referentnih kamata, koje će dalje podići euribora sa 0,82 odsto (trenutni tromesečni) a belibor sa 2,87 odsto, neminovno je i povećanje kamata na kredite i u evrima i u dinarima. Samo je pitanje koliko.

Građani koji imaju popularne keš kredite u dinarima, a to su oni obično u manjem iznosu protivrednosti hiljadu ili dve hiljade evra, na kraći rok (do pet godina) ne treba mnogo da brine skok kamatne stope NBS i belibora. Na te iznose rata će se povećati tek za nekoliko desetina od nekoliko stotina dinara.

A na toliko povećanje neki dužnici su već navikli. Prema podacima NBS, prosečna ponderisana kamatna stopa banaka u Srbiji na dinarski kredit ročnosti od jedne do pet godina je od početka godine do kraja jula povećana za 0,51 procenti poen. Nominalno to je rast sa 9,75 odsto na 10,24 odsto.

Danas su ti krediti još skuplji, jer je u međuvremenu NBS povećavala referentnu kamatnu stopu i u julu i avgustu (po 0,25 procentnih poena) pa sad u septembru (0,50) pa sada iznosi 3,5 odsto a u januaru je bila 1,0 odsto.

To kretanje je pratio i belibor, kamata po kojoj banke međusobno pozajmljuju dinare, pa je tromesečna kamatna stopa bila 1,13 odsto u januaru, 2,63 odsto u julu da bi danas bila 2,87 odsto. U ovu poslednju tek treba da se „ukalkuliše“ poslednje povećanje iz NBS.

Šestomesečni belibor je u isto vreme otišao naviše sa 0,94 odsto u januaru, preko 2,48 odsto u julu na sadašnjih 3,0 odsto.

Zanimljivo je da nisu sve dinarske kamatne stope u bankama pratile u stopu NBS i belibor. Prosečna ponderisana kamatna stopa kredita uzetih na rok do godinu dana, je pala sa 8,76 odsto u januaru na 8,35 odsto u julu (poslednji mesečni podatak NBS). Da li će se taj pad nastaviti, videćemo, ali malo je verovatno posle rekordnog pomeranja kamate u ECB, koje je u bankarskom svetu upalilo alarm da se inflacija neće skoro smiriti.

Prema tumačenju koje je za 24sedam dao profesor Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije, kod te kategorije nakratkoročnijih kredita koji su veoma popularni, konkurencija banaka je tolika da se tu ide nauštrb marže.

Za razliku kredita do godinu dana, oni sa rokom od jedne do pet godina su poskupeli. U januaru je prosečna topa bila 9,73 odsto a danas je 10,24 odsto. Međutim, to je i dalje stopa koja je niža od one iz avgusta prošle godine (10,96 odsto).

Euribor će tek rasti

Euribor, kao i belibor, treba tek da „uhvati“ poslednje povećanje referentne kamatne stope. Tromesečni je trenutno na 0,822 odsto, ali u njemu ne figurira rekordni skok od 0,75 odsto već samo julsko povećanje kamate ECB na 0,5 odsto.

Screenshot: Euribor-rates.com

 

Prema procenama analitičara euribor bi do kraja godine mogao da poraste na dva odsto, a do sredine sledeće i više od 2,5. I to brine i potrošače u Srbiji koji su uzeli dugoročnije kredite u evrima.
Posebno su zabrinuti ljudi s stambenim kreditima, jer tu na iznose od 50.000 evra i naviše rate mogu dobiju neprijatno povećanje.

Za poslednjih pola godine tromesečni euribor je skočio iz negativne zone od minus 0,53 procenta na sadašnjih 0,83. To je povećanje od 72 odsto. Još više je skočila druga stopa po kojoj se građanima Srbije zaračunavaju rate kredita, šestomesečni euribor sa 0,496 na 1,36 odsto, odnosno 274 odsto. A u njemu su i negativne kamate koje su bile do „izlaska na nulu“ u junu.

Kako je euribor jedna od dva osnova dela za izračunavanje rate srpski kredita vezanih za evro, uz fiksnu maržu banke, to znači da korisnici kredita moraju da se spreme na povećanje rate do kraja godine od još bar 30 evra, na onih 40 evra koliko im je od početka godine skočila rata kredita od 50.000 evra.

Zbog ovako okomite krive kojom je kamatna stopa krenula naviše stručnjaci predviđaju da će do kraja godine šestomesečni euribor doći na dva odsto. Do sredine sledeće godine, procenjuju u vodećoj skandinavskoj banci Nordea, mogao bi da ode na 2,75 odsto.

Međutim, i pored zahuktavanja proteklim meseci, niko ne očekuje da će euribor dostići novi iz prethodne velike krize 2008. godine, kada je bio 5,431 odsto. Ova kriza je drugačija od finansijskog sloma globalnog tržišta zbog naduvanog hipotekarnog tržišta, i centralne banke od američkog FED-a do ECB ozbiljno rade ne hlađenju tržišta koje je godinama unazad zasipano jeftinim novcem.

Prvi termin u kome će okusiti koliko je svetska kriza, inflacija u Evropi i slab oporavak njene ekonomije nakon pandemije zbog energetske krize i geopolitičke situacije u Ukrajini, uticala na ratu njihovog kredita oni koji su ugovorili tromesečni euribor imaće kada im ona dospe na naplatu posle 30. septembra (a potom i nakon 31. decembra, 31. marta i 30. juna). Oni koji su ugovorili šestomesečni, imaju lufta do 31. decembra (pa sledeći put 30 juna).

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi