Rešenja kasne, ali kamata neće: Ne zaboravite drugu ratu poreza na stan!

06.05.2022

07:40

0

Približila se sredina maja, kada na naplatu dospeva druga rata godišnjeg poreza na imovinu. Obveznici moraju da plate, iako nisu dobili poresko rešenje za 2022.

Rešenja kasne, ali kamata neće: Ne zaboravite drugu ratu poreza na stan!
Pixabay

Sredinom maja, tačnije u subotu 14. maja, ističe rok za plaćanje druge rate poreza na imovinu. Iako je trebalo da poreska rešenja o visini obaveze za ovu godinu stignu u aprilu, građani porez na stan moraju da plate čak i ako zvanično rešenje kasni.

Neažurnost lokalne samouprave, kojoj ide ovaj porez, ne oslobađa obveznike od obaveze urednog plaćanja poreza i svako kašnjenje sa sobom nosi naplaćivanje zatezne kamate, a teorijski, podrazumeva i kaznu ili zaplenu imovine, upozoravaju stručnjaci.

Mora da se plati...

Po zakonu, kvartalna rata poreza plaća se najkasnije u roku od 45 dana od početka kvartala. Drugi kvartal počinje s prvim danom aprila, tako da poreski rok ističe 14. maja. Dosad je već trebalo da stignu rešenja, ali situacije su po opštinama različite – negde su stigla, a negde nisu. Ono što je za sve obveznike uvek jednako jeste to da porez mora da se plati, a ove godine on neće biti veći nego lane.

Naime, većina lokalnih samouprava je krajem prošle godine odlučila da ne povećava osnovice za porez, koje se godišnje usklađuju sa rastom cena nekretnina. Iz Gradske uprave Beograda rekli su da zbog pandemije iznosi poreza ostaju isti, iako su cene nekretnina porasle šest odsto. Ista odluka doneta je i u Novom Sadu, dok su u Nišu rekli da će trošak biti manje-više isti.

Zbog toga što će porez građanima biti kao i prošle godine, oni slobodno mogu da uplate isti iznos, odnosno istu ratu kao i za prvi kvartal ove godine, tj. poslednji prošle godine za koji postoji rešenje.

Kako se obračunava kamata?

Dug može i da zastari, ali...

Pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Treba imati u vidu da je ovo "relativna zastarelost“. To znači da svaka radnja koju Poreska uprava pokrene protiv dužnika, prekida tečenje roka zastarelosti i taj rok se ne nastavlja, već počinje iznova. Da bi poreska obaveza zastarela potrebno je ispunjenje uslova "apsolutne zastarelosti“, a to je da je proteklo 10 godina od isteka godine za koju važi poreska obaveza. Tako se sada neće desiti da građani zbog kašnjenja rešenja ulaze u poreski minus, tj. da plate sve po rešenju, ali da im teče kamata zbog toga što rešenje nije stiglo na vreme.

Ta kamata nije velika, ali s porezom se ne treba šaliti, tim pre što je teško proveriti koliko se u realnom vremenu zaista duguje.

U članu 75. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji navodi se da se na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, osim kamate, obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto.

Prema računici 24sedam, a uz pomoć kalkulatora kamate na Propisionline.com, na iznos poreza (odnosno poreske obaveze) za kuću ili stan od 20.000 dinara, kamata je prošle godine bila, ako nije plaćena nijedna rata, nešto veća od 1.000 dinara.

Kazna zbog kašnjenja samo u teoriji

Kamata koja se gomila, pogotovo ako je ukupan poreski dug nepoznat, praktično je jedina kazna koja sledi za one koji "zaborave“ da plate porez.

Teorijski, uz tu kamatu mogla bi da se plati i kazna za poreski prekršaj. Iako se u javnosti često navodi da je kazna 50.000 dinara, a ređe da je "samo 5.000“, tačno nije ni jedno ni drugo. Prvi iznos je iz propisa od pre 2016. godine, kada su oni izmenjeni, a drugi je pogrešno protumačen.

Plaćanje bez provizije jedino u Upravi za trezor

Uprava za trezor podsetila je u prethodnom kvartalu da je plaćanje poreza bez provizije moguće samo na šalterima te institucije, odnosno u 34 filijale i 110 ekspozitura u gotovo svakoj opštini i gradu u zemlji.

Kaznu ne određuju paragrafi Zakona o porezu na imovinu, već pomenuti Zakon o poreskom postupku. A tamo u članu 180. navodi se da poreski obveznik koji ne uplati porez koji je utvrđen u poreskoj prijavi rešenjem Poreske uprave, kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza, a ne manje od 5.000 dinara. To bi značilo da je u pomenutom slučaju kazna 10.000 dinara, a ne zna se ni da li bi kazna mogla da se naplati za svaki kvartal ili samo jednom za ceo iznos.

To nije ni mnogo bitno jer naplata kazne je samo "teorijska“ mogućnost. Iskusni poreski stručnjaci koje smo pitali nisu mogli da se sete da su čuli da je neko platio ovakvu kaznu.

Teorijski, kazna može biti i prinudna naplata poreza, ali to je još neverovatnije od plaćanja kazne, jer lokalne samouprave, koje porez na imovinu naplaćuju od 2007. godine, nemaju kapacitet da kontrolišu i pokrenu dodatni i ozbiljan posao kao što je prinudna naplata.

Porez na imovinu u Srbiji je, za razliku od nekih drugih razvijenih zemalja, veoma mali prihod državnog, tačnije lokalnih budžeta. To je zbog toga što je taj porez mali, u praksi svega 0,4 odsto vrednosti imovine, a budžet se oslanja na carine, akcize i PDV.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi