Crna prognoza za Evropu: Inflacija će biti više od američke - i to deceniju

03.05.2022

16:41

0

Autor: 24sedam

Globalni trend „ekonomskog pritezanja“ teškog 410 milijardi dolara posebno će teško pogoditi Evropu, i to cele naredne decenije, očekuju svetski ekonomisti

Crna prognoza za Evropu: Inflacija će biti više od američke - i to deceniju
Profimedia

Po prvi put u više od deceniju, berzanski analitičari i trgovci očekuju da će inflacija u Evropi biti veća nego što će biti u SAD, i to pre svega zbog cena energenata koje naduvava rat u Ukrajini.

Tržište očekuje, piše „Blumberg“, da inflacija uz evrozoni bude 3,02 odsto cele sledeće decenije, a u SAD za mrvicu manje – tačno tri odsto. Očekivanje je dato na osnovu svop ugovora koji su vezani za potrošačke cene.

Poslednji put kada se ovaj odnos preokrenuo „u korist Evrope“, bio je 2009. godine, po izbijanju globalne finansijske krize.

- Vrh evropske inflacije je još pred nama a pritisak cene u SAD će pasti u narednih nekoliko meseci kako Fed bude agresivno podizao kamatnu stopu– kaže Rohan Kana, strateg „UBS Grupe“ u Londonu.

To će dodatno staviti u nezgodnu poziciju Evropsku centralnu banku, koja mora da veoma oprezno balansira  između zaustavljanja inflacije i opasnosti zaustavljanja privrednog rasta.

Ekonomisti ističu veliku mogućnost recesije u EU zbog toga što region posrće zbog zabrane na rusku naftu i mogućim racionalisanjem potrošnje. Zbog toga nema ni naznaka izduvavanja inflacionog pritiska. Naprotiv, prošlonedeljni podaci govore o novom istorijskom rekordu koji nagoni zvaničnike da skinu krizni stimulus i podignu kamatne stope.

Operacija od 410 milijardi evra

A postkovid „pritezanje“ nije ni mala ni jeftina operacija. Uznapredovala inflacija gura centralne banke da smanje svoje stokove obveznica koje su kupili, kao i da podignu stope.

Globalni otklon od „jeftinog novca“ kojim se obasipalo tržište tokom pandemije, mogao bi da izazove veliki šok i ekonomijama i finansijskim tržištima. „Blumberg ekonomiks“
procenjuje
da samo u okviru zemalja Grupe 7 stok mora da se smanji za 410 milijardi dolara do kraja 2022. godine.

To je veliki preokret, s obzirom na to da je na tržište prošle godine dodato 2,8 biliona dolara, odnosno osam biliona od početka kovida.

- To je ogroman finansijski šok za svet, Već vidimo posledice u smanjenoj likvidnosti dolara i njegovom rastu – objašnjava Ališija Garsia Herero, šef ekonomista za Aziju i Pacifik u „Natiksis SA“ a koja je ranije radila za ECB i MMF.

Fed bi trebalo da podigne stopu za 50 baznih poena (pola procentog poena) na sednici 4. maja a trgovci „vide“ čak 250 poena više zatezanja do kraja godine.

Takođe, očekuje se i da se stok obveznica smanji tempom od 95 milijardi mesečno, brže nego što se to mislilo na početku godine.

Centralna banka SAD će to uraditi puštanjem da obveznice Trezora i hipotekarni papiri dospeju na naplatu, pore nego aktivnom prodajom imovine koju ima. U narednom koraku mogu se prodati hipotekarni papiri i ostati samo sa obveznicama Trezora (ministarstva finansija).

Evropska centralna banka je signalizirala da će olakšice početi da ukida u trećem tromesečju ali to je sada zakomplikovana ratom u Ukrajini.

Banka Engleske je već započela zatezanje izostankom reinvestiranja u februaru a Banka Kanade takođe čeka da obveznice „sazru“.

Kina ima potpuno drugačiju strategiju, jer nije ni uvodila olakšice tokom krize. Zato iz uvodi sada, kako bi podigla svoj sektor malog biznisa u vreme kada tamo ponovo dolazi talas kovida najžešći od 2020.

BONUS VIDEO

24sedam

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti