Vraćanje „Titovog duga“: Ove godine 255 miliona evra, otplata do 2041.

18.01.2022

11:21

0

Autor: 24sedam

Svako trošenje preko mogućnosti kad-tad dođe na naplatu, a ona zna i da potraje i da bude skupa, pokazuju i tzv Titovi dugovi koje je SFRJ uzimala osamdesetih godina prošlog veka

Vraćanje „Titovog duga“: Ove godine 255 miliona evra, otplata do 2041.
Pixabay/pasja1000

Srbija u ovoj godini mora da plati 255 miliona evra duga po kreditima koji datiraju iz perioda između 1970. i 1980 godine. Novac koji su uzimale republike SFRJ, a ne sama SFRJ, zbog čega se to i ne može zvati „Titovim dugom“ (saveznim), neke zemlje su posle raspada vratile.

Srbija svoj dug još nije odužila, nešto od toga je otpisano 2000. godine ali i dalje se vraća novac Pariskom klubu, Svetskoj banci, ali i Kuvajtu, piše „Blic“.

U vreme osamdesetih godina prošlog veka republike SRFJ su imale mogućnost da se samostalno zadužuju, prema slobodi datoj od saveznih premijera Milke Planinc i Veselina Đuranovića.

Ekonomista Ljubomir Madžar objašnjava da su krediti prvenstveno išli na potrošnju, podizanje standarda mimo podizanja efiskanosti rada, na (neosnovano) veće plate i penzije...

- Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih naši radnici su odlazili na rad u inostranstvo pa se u zemlju slivalo dosta novca i od doznaka. Vremenom su, međutim, takvi prihodi bili sve manji, ali su potrošačke navike ostale iste. Krenulo se sa zaduživanjem - kaže Madžar.

Već godinama unazad Srbija vraća u proseku po oko 250 miliona evra starih kredita godišnje. Ove godine najviše se odužuje Pariskom klubu banaka - kod koga se kao republika SFRJ pre četiri decenije zadužila u vrednosti četiri milijarde dolara.

Na drugom mestu je Svetska banka, odnosno njen ogranak IBRD. Već krajem ove nedelje nam dospeva obaveza prema Vladi Kuvajta i to od skoro 10 miliona evra.

Komšije ažurnije

Poslednje rate kredita koji su uzimani u vreme "stare Jugoslavije" sedamdesetih i osamdesetih godina, dospevaju Srbiji 2031. i 2041. godine, a ukupan ceh veći je od 1,7 milijardi evra.
Za razliku od Srbije, Hrvatska i Slovenija otplatile su kredite koje su uzimale „za vreme Tita“.
Poslednji dolar Hrvati su Pariskom i Londonskom klubu isplatili pre 12 godina, kao i prema Svetskoj i Evropskoj investicionoj banci. Slovenci su u tome bili još ažurniji, pa su poslednju ratu od ukupno 525 miliona dolara duga isplatili davne 1995. godine.

Dug od 2,2 milijarde dolara prema Londonskom klubu je otplaćen, kao i obaveze prema Evropskoj investicionoj banci, odnosno Evropskoj uniji.

Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina Srbija se zadužila za ukupno 8,8 milijardi evra.
U NBS kažu da su preostale obaveze reprogramirane sporazumima zaključenim između 2002. i 2009. godine, pa 21. januara na naplatu dospeva skoro 11,5  miliona evra Vladi Kuvajta, od čega je 1,6 miliona kamata.

Ali, Srbija je nastavila da se zadužuje i kao samostalna zemlja, tako da su ovi „Titovi dugovi“ samo delić onoga što se duguje svetu.

Ilustracija 24sedam/Podaci NBS
 

 

Od 2005. godine do danas spoljni dug se kretao od 12,5 milijardi evra, za sledećih pet godina je narastao na 23,5 milijarde, pa ona još tri milijarde… da bi u trećem tromesečju 2021. godine, prema poslednjim podacima NBS, iznosio 35,2 milijarde evra.

BONUS VIDEO

24sedam

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi