Koliko će nas koštati "tužba" Energetske zajednice: Zbog viška sumpora rizikujemo milijarde evra

Evropa je još za jednu rupu pritegla ekološki kaiš Srbiji. Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je postupke za rešavanje sporova protiv Bosne i Hercegovine, Kosova (vode ga zasebno), Severne Makedonije i Srbije zbog neispunjavanja sopstvenih planova (NERP) gornjih granica emisije sumpor-dioksida, praškastih čestica i azotnog oksida u 2018. i 2019. godini.

Ni za energetske ni za ekološke stručnjake ovakav pritisak iz Evrope nije iznenađenje.

– Svima je jasno da su ključni emiteri i sumpor dioksida, čvrstih čestica i gasova staklene bašte termopostrojenja ali se i dalje ne bavimo time već samo o tome pričamo i donosimo neke strategije i studije već 20 godina. Umesto da se pozabavimo time da utvrdimo trenutak kada će sagorevanje uglja biti “stvar istorije“ – kaže za 24sedam Danijela Božanić, ekspert za klimatske promene.

Nije važno da li smo ili ne u EU

Ona ističe da niko upućen ni ne očekuje da se to desi “sutra“ ali napominje da će deo naše privrede već 2023. godine da se suoči sa karbonskim taksama za izvoz u EU.

– Priča da ne možemo da krenemo da se rešavamo uglja jer imamo socijalnu cenu struje a i “što bismo kada nismo u EU“, tada će potpuno pasti u vodu jer EU takse na proizvode koji su napravljeni uz visoku emisiju ugljendioksida neće “razdvajati“ one koji su članovi i one koji nisu – objašnjava Danijela Božanić.

Slučaj “Srbijagas”

Pokretanje postupka zbog zagađenja nije prvenac u “slučaju Srbija“. Ministarski savet se već nekoliko godina bavi kršenjem pravila EZ jer Srbija nije razdvojila delatnosti operatora gasa “Jugorosgaz transporta“ od “Srbijagasa“, što je obaveza Drugog energetskog paketu EU (od 2006). Kazna je izostala jer su “neke stvari ipak realizovane” ali pretnja stoji pošto ima obaveza razdvajanja delatnosti proizvodnje, snabdevanja i transporta i po Trećem energetskom paketu.

A na udaru će se prve naći upravo naše izvozne ili značajne domaće grane – industrija cementa, čelika, hemijska industrija i proizvodnja đubriva pa je, kako ističe naša sagovornica, logika tu jasna.

– Evropa neće dozvoliti da mi jeftino prodajemo naše proizvode nauštrb njihovih firmi koje plaćaju ekološke takse ili investiraju u zelene tehnologije – kaže ona.

Poznati su podaci da je emisija sumpor-dioksida (SO2) u Srbiji u 2018. godini iznosila je 345,5 kilotona, da 90 odsto od toga naprave u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom. Ova industrija napravi i 20 odsto ukupno emitovanih 250 kilotona ugljen-monoksida (CO).

Upozoreni u februaru

Da bi se mogle naći na udaru iz Evrope četiri ugovorne strane Energetske zajednice na Zapadnom Balkanu upozorene su u februaru, kada je Sekretarijat Energetske zajednice “izrazio zabrinutost“ zbog neadekvatnog reagovanja na ranije primedbe.

Nacionalni plan za smanjenje emisija  (NERP) je propis koji omogućava usaglašavanje s Direktivom Evropske unije o velikim ložištima, kojom se za postrojenja kapaciteta preko 50 megavata propisuju maksimalne količine emitovanih čestica sumpor-dioksida, azotnih oksida (NOx) i sitnih, PM čestica.

U slučaju četiri pomenute zemlje gotovo celokupno zagađenje vazduha potiče iz termoelektrana na lignit, energent za koji su se članice Energetske zajednice obavezale Sofijskom deklaracijom (2018) da će biti izbačen iz upotrebe do 2050. godine

Emisije ugljen-dioksida iz proizvodnje električne i toplotne energije su 2019. godine čak porasle jedan odsto na 56,5 miliona tona, stoji u jednom izveštaju Energetske zajednice.

Zbog toga je i NVO Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) u januaru podnela Višem sudu u Beogradu tužbu protiv JP Elektroprivreda Srbije (EPS), zbog ugrožavanja zdravlja građana Republike Srbije, a usled višestrukog prekoračenja dozvoljenih emisija sumpor dioksida iz termoelektrana.

Zapadni Balkan u otrovnom oblaku

EPS inače ima ogromne probleme sa emisijom sumpor-dioksida i tu spada među najveće zagađivače u Evropi. U EU se ukupno emituje oko 600.000 tona sumpor-dioksida godišnje, a samo naši TENT i TE Kostolac emituju 300.000 tona.

NIS se “izvukao”

Srbija je Energetskoj zajednici godinama išla uz dlaku i po pitanju realizacije direktive o maksimalnom udelu sumpora u mazutu. NIS je tek u novembru 2020. uspeo da proizvede mazut bez sumpora puštanjem u rad postrojenja “Duboka prerada“ u Rafineriji Pančevo, pri čemu je za čak 98 odsto smanjena emisija sumpor-dioksida i sumpornih jedinjenja

Po poslednjim podacima, jedina dva završena postrojenja za desumporizaciju u Srbiji i BiH i dalje ne rade, dok su u toku dva takva projekta u EPS-ovom ogranku Termoelektrane “Nikola Tesla” (TENT) u Obrenovcu, a još jedan je u planu za TE Kostolac.

Međutim, rokovi za postavljanje sistema za odsumporavanje u blokovima TENT A3 i A4-A6 pomereni su sa prošle godine na 2022 i 2021.

Problem ima i Crna Gora, gde Vlada zasad neuspešno pregovora o produženju roka za gašenje termoelektrane Pljevlja, koja je već potrošila 20.000 radnih sati koji su joj dozvoljeni da se iskoriste do kraja 2023. godine.

Postupak zvuči ozbiljno ali je “kazna“ pod znakom pitanja

U saopštenju Energetske zajednice sa kaže da je slanjem uvodnih pisama, Sekretarijat pokrenuo preliminarni postupak, čija je svrha pružanje mogućnosti ugovornim stranama da reaguju na navode o nepridržavanju zakona Energetske zajednice u roku od dva meseca i omogućavanje Sekretarijatu da se u potpunosti upozna sa pozadinom svakog slučaja.

Odmah se postavlja i pitanje koliko je sve ovo ozbiljno i kakva kazna preti Srbiji. Jelica Putniković, urednica portala “Energija Balkana“, kaže da tu ne treba očekivati ništa dramatično.

– Energetska zajednica nema neku veliku mogućnost kažnjavanja zemalja članica. One mogu da kasne sa ispunjavanjem obaveza koje su same prihvatile svojim zakonodavstvom. Tako je, na primer, srpsko u sektorima energetike i zaštite životne sredine, usklađeno sa zakonodavstvom EU.  To je više politički pritisak – ističe ona.

Za našu sagovornicu je indikativno i to što Sekretarijat Energetske zajednice pokreće postupak za rešavanje sporova protiv tri zemlje i Kosova za 2018. i 2019. godinu tek marta 2021. godine.

Pročitajte još

Stigli računi: Struja od decembra poskupela 8,2 odsto

Ništa od otvaranja salona? Frizeri će dobiti pomoć da prežive

– A u međuvremenu je, bar u Srbiji, mnogo toga učinjeno. Prošle jeseni je počeo da radi sistem za odsumporavanje u TE Kostolac B, a započeta je ugradnja sistema za odsumporavanje dimnih gasova za četiri bloka u Termoelektrani Nikola Tesla A, koja će biti završena maja naredne godine, kada će koncentracija SO2 u dimnim gasovima biti manja od 200 mg/m3, što je u skladu se zahtevima EU. Sistem za odsumporavanje u TENT-u B biće završen 2024. godine – nabraja Jelica Putniković.

U krajnjem slučaju, možemo proći kao BiH, koja je “zbog ozbiljnih i trajnih propusta u poštovanju pravila i direktiva“ te organizacije u januaru već kažnjena. Kazna je da ta zemlja neće učestvovati u odlučivanju o pitanjima budžeta i izvršenja u periodu od dve godine.

Dodatna kazna mogla bi biti još samo to da se zemlji ne pokrivaju putni troškovi delegacije tokom boravka u sedištu Zajednice u Beču. To je trošak od oko 5.000 evra godišnje a u vreme pandemije ga ni nema jer niko nigde ne putuje.

Ovo su formalne kazne Energetske zajednice ali postoje i one više manje političke, preko tela Evropske unije. Janez Kopač je upozorio zemlje da “Sekretarijat Energetske predlaže sankcije o kojima diskutuje Savet EU“, pa je moguće i uskraćivanje EU fondovima. A to je već ozbiljan stvar jer je u IPA fondovima za Zapadni Balkan i Tursku u periodu 2020-27 planirano da se potroši 14,5 milijardi evra.

Nadamo se da se tako daleko u “disciplinovanju Balkana“ neće ići.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi