U susret četvrtom paketu mera za privredu: Da li su porezi stigli na red?

Aktuelni paket mera, sa prepolovljenim neto minimalcima, po mišljenju privrednika, dobrodošla je ali nedovoljna mera za očuvanje privrede. Minimalac i proširena mogućnost da se firma uz garancije države povoljnije zaduži kod banaka, srž su aktuelnog trećeg srpskog paketa mera pomoći privredi i pitanje je da li je taj “kanal“ pomoći iscrpljen.

Ukoliko jeste, teorijski preostaje samo da se zagrabi u poreze. Ali tu se srpski privrednici ne mogu mnogo nadati jer otpisu i smanjenju poreza nisu, zasad, pristupile ni zemlje u regionu, niti razvijene, a krizom još više pogođene države EU.

Nadoknada troškova

Od zemalja iz okruženja otpisu poreskih obaveza i to u ograničenom trajanju i samo za deo najugroženijih, pribegla je samo Hrvatska. Tamo je porez u potpunosti oprošten malim preduzetnicima (sa prošlogodišnjim prometom do milion evra) koji su imali pad prihoda za 50 odsto u vreme “posebnih okolnosti“, odnosno kada zbog raznih državnih ograničenja nisu mogli da rade. Onima sa većim prometom, a manjim padom, otpis je prilagođen nivou pada prihoda.

Četvrtina godišnjeg paušalnog poreza otpisana je onima koji u turizmu iznajmljuju sobe gostima. Ostali privrednici su samo mogli da iskoriste tromesečno odlaganje plaćanja poreza i obaveza, što je primenjeno i u Srbiji.

Onima koji su zbog “posebnih okolnosti“ morali da stave katanac na radnju, kao što je to u Srbiji bio slučaj za vreme vanrednog stanja ili za noćne barove i klubove do danas, u Hrvatskoj država nadoknađuje sve ili deo fiksnih troškova kao što su mesečni trošak najma poslovnog prostora, trošak struje, vode, telefona, interneta, komunalnog otpada…takse za korišćenje muzike, sve do troška knjigovođe.

Neto i bruto minimalac

Ono u čemu se Srbija razlikuje jeste i tretman mere “minimalac na dar“. U Crnoj Gori i Hrvatskoj, recimo poklonjeni minimalac se gleda u bruto iznosu. Hrvatska daje oko 530 evra neto po radniku ali i plaća, odnosno ne uzima od preduzeća kojima pomaže, poreze i doprinose na taj iznos. To znači da je poklon zapravo više od 750 evra. Bruto iznos 100 odsto minimalca iz decembra daju i u Crnoj Gori, za januar, februar i mart 2021. godine.

U Srbiji država je 2020. davala tri cela minimalca, zatim dva puta po 60 odsto, da bi u aktuelnom trećem paketu davala tri puta po pola minimalne zarade. Problem je što je taj iznos neto, pa su tako, recimo, sve firme koje su u prvoj turi uzele 32.000 dinara, uz uslov da ne smeju da otpuste više od 10 odsto radnika, morale da na to odmah plate (odnosno vrate) državi 11.000 dinara poreza i doprinosa.

Kovid PDV konačno i u Srbiji

Ostale mere su, manje-više, jednako primenjene u regionu, od odlaganja poreskih obaveza do moratorijuma na uzete kredite i garantnih šema za povoljnije bankarske pozajmice. Makedonija je tako dala beskamatne kredite malim i srednjim preduzećima u vrednosti od 3.000 do 30.000 evra. Tim preduzećima dotira se i polovina doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Srbija se drži tvrdog stava da ne dira u poreze, a od sveta i regiona razlikuje se i po tome što je među retkim državama koje nisu primenile “kovid PDV“, odnosno smanjile porez na dodatu vrednost na hranu u ugostiteljsko-turističkom sektoru.

Pročitajte još:

Italijanske firme nisu odustale od Srbije: Mnogo veći problem Bregzit nego kovid

Rampa za 750 milijardi evra: Oporavak ekonomije EU na Ustavnom sudu Nemačke

Tu meru, koju uveliko primenjuje Evropa, a u našem komšiluku Hrvatska, Crna Gora (sedam odsto), Bugarska (devet odsto), zahtevali su u više navrata i ugostitelji i hotelijeri. Za nju jedino i postoji šansa da se kao prava poreska olakšica primeni i kod nas, jer je resorna ministarka trgovine i turizma, Tatjana Matić, nedavno izjavila da je pokrenula inicijativu u Vladi i Ministarstvu finansija da se PDV ugostiteljstvu, odnosno kompanijama koje služe hranu, smanji sa 20 na 10 odsto.

Pored otpisa poreza, kojeg teško da će biti, i smanjenja PDV-a barem u HOREKA sektoru, koji je izgledan, Unija poslodavaca Srbije i udruženje Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije zatražili su i da se odloži plaćanje poreza i doprinosa na zarade, ali ne svima. To bi se odnosilo na delatnosti kojima je u proteklom periodu bio ograničen, odnosno otežan rad, kao i na one kojima je bio zabranjen rad, odnosno onemogućen rad i poslovanje.

Na spisku mera koje zahteva privreda su i obustavljanje uvođenja novih taksi i drugih dažbina na republičkom i lokalnom nivou i oslobađanje plaćanja postojećih, kao što su takse za korišćenje prostora na javnoj površini, firmarine, takse za zaštitu i unapređenje životne sredine, odvodnjavanje i navodnjavanje i mnoge druge.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi