U Hrvatskoj zemlja najjeftinija u EU, cena oranica manja i od srpskih

Obradivo poljoprivredno zemljište u Hrvatskoj je bilo najjeftinije u Evropskoj uniji u 2020. godini, objavio je juče Evrostat.

Hektar obradivog poljoprivrednog zemljišta stajao je prošle godine u Hrvatskoj prosečno 3.440 evra, pokazuje izveštaj evropske zvanične statistike.

Na čelu liste EU ubedljivo prva je Nizozemska, gde su cene čak 20 puta veće od hrvatskih, a u donjem delu liste su i Estonija i Slovačka sa 3.772, odnosno 4.000 evra.

Ko se bavi poljoprivredom u Nizozemskoj mora biti spreman da plati i, u proseku, 69.632 evra po hektaru. Ali ni to nije najskuplje zemljište u EU, jer na španskim Kanarskim ostrvima, gde je ponuda vrlo ograničena, cena je prosečno 120.477 evra.

U Bugarskoj skuplje nego u Mađarskoj

U Litvaniji i Letoniji hektar je u proseku stajao nešto više od 4.000 evra, a u Mađarskoj gotovo 5.000. Zanimljivo je da je zemlja, sa nešto više od 5.000 evra po hektaru u proseku, skuplja u Bugarskoj nego u Panonskoj niziji Mađarske.

Ništa manje pažnje ne budi ni podatak da je u Francuskoj hektar obradivog zemljišta koštao prošle godine u proseku oko 6.000 evra, a u Rumuniji više od 7.000.

Poljska i Grčka su među zemljama EU gde se hektar u 2020. prodavao za više od 10.000 evra.
Evrostat nije dao podatke za 2020. za Belgiju, Nemačku, Kipar, Maltu, Austriju i Portugal, dok su podaci za Dansku, Italiju, Luksemburg i Nizozemsku iz 2019. godinu.

U hrvatskoj statističkom regionu Jadranska Hrvatska hektar obradivog zemljišta stajao je u proseku 4.462 evra, a u Panonskoj Hrvatskoj 3.504 evra.

Te cene su mnogo manje i od onih u Srbiji, gde je prosek 10.000 evra. Cena je u Srbiji u načelu veća po hektaru u plodnim panonskim delovima zemlje, u Bačkoj i Sremu, ali hektar može biti skup i u Šumadiji, ako se radi o voćarstvu. Najveća sena plaćnea prošle godine bila je 31.500 evra, koliko je plaćen hektar oranice u Južnobačkom okrugu u Srbiji.

Cena zemljišta zavisi o više faktora, od onih striktno poljoprivrednih – kakav je kvalitet tla, položaj, klima, odvođenje vode – preko onih kakva je obližnja infrastruktura, do lokalnih propisa o vlasništvu i investicijama. Na kraju, tu je i svevažeći zakon ponude i potražnje

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi