Koliko para treba za "zelenu hranu budućnosti"? Ovo je računica!

U vremenu kada stočarska proizvodnja širom sveta trpi pritiske zbog rasta cena stočne hrane, geopolitičkih potresa i sve manje obradivih površina, sve više farmera okreće se modernim i održivim rešenjima.

Jedno od njih je barli foder (barley fodder) – sveža zelena hrana za životinje dobijena klijanjem ječma u kontrolisanim uslovima. Kod nas se prevodi kao "zelena ječmena krma" ili "krmni ječam". 

Ovaj sistem proizvodnje stočne hrane poslednjih godina beleži veliki rast popularnosti u Evropi, Australiji, na Bliskom istoku i u SAD, a polako pronalazi mesto i na farmama u regionu.

Bez zemlje, sa malo vode

Krmni ječam predstavlja mladi izdanak ječma koji se uzgaja hidroponski, bez zemlje, uz minimalnu potrošnju vode. Proces proizvodnje traje između šest i osam dana, nakon čega se dobija gusta zelena masa bogata proteinima, vitaminima i enzimima, spremna za ishranu stoke.

Najveća prednost ovog sistema jeste činjenica da se stočna hrana može proizvoditi tokom cele godine, nezavisno od vremenskih uslova. Farmeri tako dobijaju stabilan i kontinuiran izvor kvalitetne hrane za goveda, ovce, koze, konje i živinu.

Prema iskustvima farmi koje koriste krmni ječam, životinje pokazuju bolju probavu, veći unos hrane i bolje opšte zdravstveno stanje. Kod muznih krava često se beleži povećanje mlečnosti, dok kod tovnih grla dolazi do boljeg prirasta.

Posebno je zanimljivo što se za proizvodnju ove hrane koristi i do 90 odsto manje vode u poređenju sa tradicionalnim uzgojem stočne hrane na njivama. U uslovima sve češćih suša i klimatskih ekstremnih pojava, upravo ta karakteristika krmnog ječma postaje jedan od ključnih razloga za njegovo širenje.

pixabay/graphics53

Manji troškovi, veća produktivnost

Sistem funkcioniše tako što se zrno ječma potapa u vodu, a zatim raspoređuje na posebne police u zatvorenim prostorijama sa kontrolisanom temperaturom i vlagom. Bez pesticida i hemikalija, za svega nedelju dana dobija se potpuno razvijena zelena masa koju životinje konzumiraju zajedno sa korenom i zrnom.

Ipak, ne može potpuno da zameni klasičnu stočnu hranu.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da krmčni ječam ne može u potpunosti zameniti klasičnu stočnu hranu, već predstavlja kvalitetan dodatak obroku. Takođe, početna ulaganja u opremu, klimatizaciju i hidroponske sisteme mogu biti značajna, zbog čega se farmeri najčešće odlučuju za postepeno uvođenje ove tehnologije.

Uprkos tome, interesovanje za ovu vrstu proizvodnje raste iz godine u godinu. Razlog je jednostavan – farmeri traže način da smanje troškove, povećaju produktivnost i obezbede stabilnu proizvodnju u sve nepredvidivijim klimatskim uslovima.

Krmni ječam tako postaje mnogo više od trenda u stočarstvu – za mnoge farme predstavlja potencijalnu budućnost održive proizvodnje hrane za životinje.

Cena „barli fodera“ (krmnog ječma / hidroponske zelene stočne hrane) nije fiksna i dosta varira jer zavisi od opreme i obima proizvodnje, ali okvirno izgleda ovako:

Po kilogramu proizvedene zelene mase: najčešće oko 0,05 do 0,20 evra po kg (zavisi od sistema i potrošnje struje i vode)

Po kilogramu suvog ekvivalenta (kad se uporedi sa klasičnim žitom): često ispadne skuplje od klasične stočne hrane

Po sistemu (mini postrojenje za farmu): od nekoliko hiljada do desetine hiljada evra (zavisi od kapaciteta – male kutije vs. industrijski sistemi)

Šta utiče na cenu:

- cena električne energije (osvetljenje, ventilacija)
- cena opreme (police, sistemi za zalivanje, klima)
- kapacitet proizvodnje (koliko kg dnevno)
- cena ječma kao sirovine

Iako je skuplji po kilogramu, mnoge farme ga koriste jer:

- štedi vodu i prostor
- daje stabilnu proizvodnju cele godine
- može poboljšati mlečnost i prirast (pa se „isplati kroz produktivnost“)

Bonus video

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam