Izvoz pšenice teče normalno: Sad je stigla i kiša, ključan i kvalitet semena

Setva pšenice nije još završena i pitanje je kada će ratari završiti ili prekinuti setvu. Pretpostavlja se da će se sejati još nekoliko dana, ali neke procene kažu da će se raditi i u prvoj sedmici decembra, jer je posle nedavnih kiša tek sada zemljište dovoljno vlažno da se može sejati.

Podaci "Žita Srbije" kažu da je posejano oko 600.000 hektara i da će se još 20.000-30.000 hektara sejati u narednim danima.

Direktorka "Žita Srbije" Sunčica Savović izjavila je za "Dnevnik" da ćemo žita imati posejanog na oko 620.000 hektara, premda se očekivalo da će zauzeti oko 650.000 hektara.

- Velika suša doprinela je da se setva ne završi u optimalnom roku i da ratari odustanu od pšenice. Očekujemo da će se u centralnim delovima Srbije setva odužiti do kraja novembra, kao i da, doduše retki, zemljoradnici žito seju i u prvim danima decembra - objašnjava direktorka.

I ovu setvu obeležava nedostatak sertifikovanog semena, jer ga ima na tržištu za svega 350.000 hektara. To znači da će se na skoro polovinu površina koristiti seme nastalo u individualnoj proizvodnji zemljoradnika, a to će uz klimatske promene umanjiti kvalitet zrna i prinos u narednoj žetvi.

Stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević ističe: i da nema velikih zaliha iz prethodnih godina, a da izvoz domaće pšenice teče normalno, uz standardnu tehnologiju gajenja, sa površinama pod pšenicom bi se ostvario rod dovoljan za sve potrebe i izvoz.

- Zbog pada tehnološkog kvaliteta zrna usled velike zastupljenosti sorti niskog genetskog potencijala za kvalitet, kao i zbog preterane upotrebe nedeklarisanog semena, kvalitet merkantilne pšenice je znatno opao. Srbija je bila prepoznavana na međunarodnom tržištu po visokom kvalitetu pšenice. Nažalost, izostanak podsticaja za gajenje kvalitetnijih sorti i nedostatak kontrole kvaliteta zrna pri otkupu i skladištenju doveli su do potiskivanja sorti boljeg kvaliteta. Izvoz domaće pšenice i brašna je opao. Istovremeno je i cena merkantilne pšenice pala na nivo stočne pšenice, pa se kao takva i prodaje. Situacija se neće popraviti ni u narednoj žetvi, jer se nijedan problem nije razrešio. Tako će se problem viškova pšenice usložnjavati. Stočarstvo, i pored napora Ministarstva poljoprivrede i ministra lično, sporo se oporavlja, a ono bi moglo da utroši deo pšenice slabijeg kvaliteta - dodaje prof. dr Malešević. 

U višegodišnjem proseku, setva pšenice obavljena između 10. i 20. oktobra davala je najveći prinos, dok je setva posle 10. novembra donosila niže prinose, uz veliku varijabilnost po godinama. U nekim godinama se optimalni rok setve pomera u zavisnosti od vremenskih uslova u tom periodu.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi