Šipak za Nemce: Evo kako Vojvođani naplaćuju svoju formulu (FOTO)

Na plantaži organskog šipka mladog poljoprivrednika Dina Subotičkog u Bačkom Petrovom Selu suva i topla klima pokazala se kao dobra za ovogodišnji rod, koji treba naredne sedmice da se bere specijalnim kombajnom.

Subotički ima mlad zasad, podignut na dedovini pre dve i tri godine, i ove sezone očekuje ozbiljiji prinos, dve do tri tone po hektaru svežeg šipka. Kada ga osuši, imaće ga za oko četvrtinu manje.

Gaji nemačke sorte inermis i šmit ideal, koje kasnije sazrevaju i namenjeni su industrijskoj preradi. 
Po ubiranju plodova, šipak će osušiti jer osušeni ima dvostruko višu cenu od svežeg i prodati ga u Nemačku, gde od njega prave dečje kaše, pekzmeze... Kilogram svežeg šipka košta evro, a osušeni dva i po evra.

Дневник / С. Шушњевић

 

- Podizanje plantaže pokazala se kao dobra investicija i očekujem da za nekoliko godina isplatim troškove ulaganja, koji nisu bili mali. Po hektaru kreću se između 2.000 i 3.000 evra, a mogli su da budu i viši da nisam imao dedinu njivu. U želji da iskoristim nasledsto što bolje, koje su godinama drugi radili u zakupu, opredelio sam se za šipak, slušajući iskustva pionira u gajenju ovog voća u Srbiji Karolja Feketea - kazao je Subotički za "Dnevnik" i dodao da planira da pokrene i sopstvenu preradu, ali tek kada povrati uloženi novac. 

Prednost u gajenju šipka, naveo je, ogleda se u tome što uspeva na svakom zemiljštu i onom prve klase i pete, šeste gde, doduše, daje malo niže prinose, i što može da se gaji na svim područjima, pa i na suvim u toplim.

- Najotpornija je voćna vrsta i preporučio bih ga i početnicima i onima koji žele da usled klimatskih promena menjaju poljoprivredne kulture nekim drugim - kazao je Subotički. - U prvim godinama oko šipka ima više posla dok se ne razgrana i ne očisti od korova, a posle se između redova kosi i dva do tri puta prska plavim kamenom, gde je trošak za gorivo najveća stavka u održavanju plantaže organskog šipka.

Subotički u gajenju ovog voća koristi subvencije Pokrajine i Republike, zahvaljujući kojima je kupio mehanizaciju, ne svu, i što prima i podsticaj za organsku proizvodnju, koji je znatno viši u odnosu na konvencionalnu biljnu proizvodnju jer iznosi 63.000 dinara po hektaru.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi