Suša bez milosti, ali ni „desetkovanog“ kukuruza Srbiji neće faliti

Kukuruz, kao najzastupljenija kultura na srpskim poljima, najbliža nam je slika kako suša i klimatske promene utiču na domaću ali i svetsku poljorpivredu. Proletos je širom Srbije zasejan na oko 950 hiljada hektara, dobro je nikao i krenuo ali je sda dobrim delom uništen tropskim vrućinama i nedostatkom vlage, gotovo je jednoglasan zaključak agronoma iz Poljoprivrednih stručnih službi (PSS), piše novosadski Dnevnik.

Stručnjaci predviđaju da će prinos biti i do 50 odsto manji u poređenju sa višegodišnjim prosekom, jer je od prošlog septembra do danas bilo manje od 500 litara padavina, i to neravnomerno raspoređenih.

Kukuruz je stradao ali, kako tvrdi ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, biće ga dovoljno kako za ishranu domaće stoke, tako i delom za podmirenje izvoza.

Sa suncokretom je situacija mnogo bolja i ta kultura će, kako je rekao ministar na 63. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Gornjoj Radgoni u Sloveniji, imati za oko 7% bolji prinos nego prošle godine. 

Ne stoji loše ni soja, iako je i ona pogođena sušom, ali će ukupna proizvodnja šećerne repe u Srbiji biti manja do 8%.

Sa podacima ministra ne slažu se oni koji dolaze sa terena gde se ostvareni prinosi kreću od 1.000 do 1.800 kilograma po hektaru, što je ispod višegodišnjeg proseka. Agronomi procenjuju da kasniji deo žetve može da donese nešto bolje rezultate, pa će prinosi biti i do 2,5 tone po hektaru kod poznijih sorti.

Očekivanja su, ipak, da će na kraju proizvodne sezone rod suncokreta biti niži za oko 20 odsto u poređenju sa višegodišnjim prosekom.

Odustaju od kukuruza

RTV Vojvodine, između ostalog, javlja o suši u selima Pomoravlja, gde suncokret i ima „neki prinos“ ali ipak manji od proseka, dok rod kukuruza skoro da i ne postoji.

Milan Radosavljević u selu Ribare kod Jagodine ne pamti duži sušni period praćen visokim temperaturama. Kukuruz na njegovim njivama ove godine gotovo i da nema rod. To su za Milana veliki gubici pošto obrađuje 56 hektara pod kukuruzom.

"Na početku je sve bilo dobro, imali smo i zimske vlage, ali spremili smo sve na vreme, posejali na vreme, poprskali na vreme. Kukuruz je bio fenomenalan do kraja maja meseca, tada je usledila ona suša i mi nismo dobili, konkretno u ovom kraju, u selu Ribare nadomak Jagodine, tri meseca kišu. To je zaista nezabeleženo u našim krajevima i kukuruz jednostavno nije izdržao i ništa nije ostalo od njega", rekao je Milan Radosavljević.

Od sledeće godine Milan Radosavljević planira da promeni setvenu kulturu, drastično će smanjiti površine pod kukuruzom a glavnu proizvodnju usmeriće na ozime kulture, pogotovu pšenicu koja je ove godine dobro rodila.

Šećerna repa prepolovljena

Zbog suše u Srbiji prinosi šećerne repe više su nego prepolovljeni, a kako u razgovoru za Biznis.rs ističe agroekonomski analitičar Milan Prostran, svi prolećni usevi zbog visokih temperatura doživeli su ozbiljno smanjenje proizvodnje, naročito kukuruz i soja.

24sedam/S.Š.

 

“Iako je još uvek teško govoriti o tačnim podacima jer se štete razlikuju od njive do njive – u zavisnosti od toga da li su sejani rani ili kasni hibridi, kao i da li je setva bila rana ili kasna – štete su ozbiljne. Posebno kada uzmemo u obzir da je kukuruz vodeća ratarska kultura, koja u bruto domaćem proizvodu poljoprivrede učestvuje sa oko 15 do 17 odsto. Kada kukuruz podbaci, to se odražava na celokupnu poljoprivredu“, ističe Prostran i procenjuje da će šteta u vidu smanjenog prinosa iznositi više od 50 do 60 odsto, što će se preciznije znati kada počne berba ili žetva.

Prema njegovim rečima, soja je još više stradala, a pad od 20 do 30 odsto osetiće se i kod suncokreta, čija je žetva počela, a koji se, za razliku od ostalih kultura i nekako izvukao.

“Četiri vodeće ratarske kulture u prolećnoj setvi su kukuruz, suncokret, šećerna repa i soja. Najmanje je površina pod šećernom repom. U bolja vremena, kada je radilo 15 šećerana u Srbiji pod šećernom repom imali smo 110.000 hektara, sada je negde oko 40.000 hektara. Kukuruz je na površinama između 900.000 i milion hektara, od 200.000 do 300.000 je pod sunockretom, soja je na oko 200.000 hektara, ali to su ogromne štete vrednosno i tek ćemo sve preciznije znati na jesen”, ocenjuje Prostran.

Kako klima utiče na novčanik

Kada je reč o cenama krajnjih proizvoda na rafovima, naš sagovornik kaže da se mogu praviti razne računice i da veliki uticaj imaju cene na svetskim berzama.

“Ako se ostvare određeni benefiti – bilo kroz poreske olakšice ili odlaganje otplate kredita – moguće je da cena ulja ne poraste značajno. Međutim, ako pođemo od stvarnih činjenica – roda i cene na svetskom tržištu, doći će prvo do povećanja cene suncokreta kao zrna, a po toj analogiji sve govori u prilog rasta cena. Ali ostaje da vidimo i kolike su nam trenutne zalihe, da li se njima može malo amortizovati i cena”, napominje Prostran.

Kada je reč o cenama šećera, on smatra da će na njegovu cenu više uticati tražnja od strane prerađivačke industrije, nego od samih potrošača. A velika je korelacija i između cena voća i šećera.

“Domaćice će se ove godine zbog visokih cena voća, ali i ukoliko šećer poskupi, manje odlučivati za preradu, čak i za svoje potrebe. Ako pođemo samo od prinosa i količine šećerne repe, pada proizvodnje, moguće je naslutiti povećanje cene, ali će one zavisiti i od berzanskih cena i tražnje”, ocenjuje Prostran i dodaje da je šećerna repa kultura koja ima najmanju takozvanu elastičnost tražnje.

“Pšenica se može čuvati dve godine, a da ne promeni svoju vrednost, ista je situacija i sa kukuruzom, može se i suncokret čuvati, ali šećernu repu ne može. Ili ćete je odmah predavati ili ćete praktično bankrotirati, ako ste ušli samo u tu proizvodnju. Zato se kaže da ona ima jako malu elastičnost tražnje, koja traje od vađenja do isporuke. Ona u takozvanim kupama može da stoji najviše od 20 do mesec dana”, navodi on i dodaje da su danas u Srbiji vodeće šećerane Sunoko i Hellenic sugar.

Prostran ocenjuje da će ukupan rod i proizvodnja biti smanjeni, ali ukazuje da su svi ovi proizvodi berzanski, od šećera, soje, do kukuruza i pšenice.

“Šećer je berzanski proizvod i on pre svega zavisi od cene na Londonskoj berzi. Ove cene imaju veoma veliki uticaj na sve pomenute proizvode i od berzi u svetu, koje praktično diktiraju cene i kod nas. Imate proizvode bez kojih ne možete, ali i onih koji se mogu racionalizovati u potrošnji. Takav je slučaj sa šećerom i uljem. Ako povećate cenu, doći će do smanjenja potrošnje“, zaključuje Prostran.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi