aktuelno

Vojo je ostvario svoj san: Uzgaja gospođe pastrmke iz Sopotnice (FOTO+VIDEO)

08.09.2024

19:42

0

Autor: G.M.Š./AgroTV

To što je ostao bez posla u lokalnom tekstilnom kombinatu možda je bilo i najbolje što je moglo da se desi Voju Vukašinoviću, jer potom je ostvario dečački san

Vojo je ostvario svoj san: Uzgaja gospođe pastrmke iz Sopotnice (FOTO+VIDEO)
Pastrmka - Copyright Screenshot:AgroTV

Bilo da volite domaću potočaru ili kalifornijsku pastrmku, bilo sveži ili dimljenu, ona iz sela Sopotnica kod Prijepolja bi zadovoljila vaš ukus. Kako i ne bi , kada se uzgaja u savršenim uslovima blizu izvora reke Sopotnice, kod Prijepolja.

‒ Pastrmka je gospođa, hoće svežu vodu i sa dosta protoka, kiseonika i na temperaturi koja njoj odgovara. I sve to ima ovde a to nije lako baš svugde obezbediti ‒ kaže za AgroTV Vojo Vukašinović, nekadašnji tekstilac a već deceniju i po uzgajivač pastrmke.

Voja je u pastrmke „oterala“ sudbina, ali to nije bio neki nasilan, neželjeni put. Da ima svoj ribnjak sanjao je još kao dečak, kada je iz Prijepolja dolazio na reku Lim da peca.

Sada ima 800 kvadratnih metara pod bazenima - PG „Vrelo“ - biznis od kojeg „ne možeš da se obogatiš“ ali možeš da uvek imaš „više para nego što (normalno) možeš da ih potrošiš“.

Kaže da se njegov dečački san konačno ostvario, kada je pre 14 godina u mestu gde se rodio izgradio prve ribnjake.

‒ Kao dečak sam čitao o ribi, voleo to i pecao dosta ribu na Limu, pošto imam kuću u Prijepolju, dosta sam pecao, i kad smo ostavili bez posla u tekstilnom, neko vreme sam nešto drugo radio, i posle sam počeo da radim tu ribnjak, pre 14 godina, Nezamislivo je kako je to sve bilo tada, kako je danas, to ne može da veruju ljudi do čega je. A sve sam to stvorio sam, bez ičije pomoći, bez kredita, bez išta… U suštini sa ribnjakom sam zadovoljan, posle toga sam, pored proizvodnje ribe, počeo da pravim i apartmane za prenoćišta, ali to je sve sporedno u odnosu na ribnjak ‒ objašnjava domaćin.

 

Deset bazena koje trenutno ima Vojo nalaze se veoma blizu izvora Sopotnice, a to je , kaže, vrlo bitno kod uzgoja pastrmke.

‒ Voda je idealna za pastrmku,jer što je bliže izvoru, to je bolji ribnjak. Tako je i u najveće matice balkanske potočare su što bliže izvoru, jer tu im se ne menja mnogo temperatura vode, ni leti, ni zimi, tako da je to, jednostavno, kao inkubator, kod pilića. Ovde je voda oko devet stepeni je na izvoru, ovde može da se menja jedno četiri stepena, znači od 5, 6 kada je minus 20 zimi do 13-14 ‒ navodi Vojo.

Održavanje idealnih uslova za pastrmku u bazenima je samo naizgled lako, jer mrestilište ne trpi ni promenu temperature ni pad kvaliteta vode.

‒ Pogotovo mrestilište, jer to je kao kad u inkubatoru nestane struje, kvare se jaja. Ima tu  dosta rada… u jesen nailazi list, pa začepi i to je najgore što može da se desi zato tada spavam na ribnjaku. A pastrmka je gospođa, hoće protok vode, temperaturu, kiseonik. Riba ima svoj poseban metabolizam, kad je mnogo toplo ne sme se mnogo ni da se hrani, ako nema vode, a ako je temperatura ispod šest stepeni, ne hrani se uopšte ‒ naglašava Vojo Vukašinović.

Za ribu na trpezi treba dosta vremena

A uz to što je osetljiv i zahtevan, put od jaja do pastrmke na stolu je i dug.

‒ Pastrmka od 250 do 350 grama je za konzuma ono što preraste ide u filetiranje i dimljenje. Period od jajeta do konzuma je negde od devet meseci do godinu dana.

Vojo povremeno angažuje i nekoliko radnika. Ističe da je veoma bitna higijena bazena, kako leti, tako i zimi. Naglašava da ulaganja u ovu proizvodnju nisu zanemarljiva.

Nema vremena za odmor

Imati svoj biznis, pogotovo na selu, teško je i kada su bolji uslovi.

‒ Nisam bio na moru jedno dest godina. Ove godine možda hoču, u septembru na dva, tri dana kad zamolim nekoga od prijatelja da ostane tu ‒ naglašava Vojo.

‒ Nekad, kada treba isporučiti veće količine ribe troškovi su i po 200 evra dnevno. Angažujem ljude iz okoline koje sam obučio da rade, čiste ribu, filetiraju… ne može to baš svako ‒ naglašava ovaj proizvođač ribe.

Najveći problem ovoj proizvodnji ne predstavljaju prirodni uslovi već infrastruktura, odnosno lokalni put kojim treba transportovati robu, opremu, i kojim stižu gosti.

Bez toga je i drugi deo biznisa, razvoj seoskog turizma, pod znakom pitanja.

‒ Malo radim i na tom, na prenoći štima, gore pravim te apartmane, da mogu tu da poslužim goste, da imaju kompletan ugođaj. Još malo mi fali da i dole odradim jedno jezerce… Planova uvek ima ‒ kaže ovaj domaćin.

Ideja ima ali da li se biznis isplati. Vojo je zadovoljan onim što ima.

‒ Ne može da se postane bogat, ali može da se ima para uvek. A i kada radiš, nemaš vremena da potrošiš pare, to je najgore ‒ zaključuje za AgroTV Vojo Vukašinović iz Sopotnice.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike