Bez mreže više ne može: Voćari nek se spreme za još grada

- Tek smo na početku sezone takvih oluja i neophodno je da se dobro prate prognoze i upozorenja, kako bi eventualne štete mogle da se smanje što je više moguće. Oblast pod velikim rizikom od grada u Srbiji se toliko povećava da će u nekom trenutku, moguće već u sledećoj deceniji, šteta premašiti dobitak, i zato bi valjalo preduzeti mere zaštite - izjavila je danas Tanjugu profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, Ana Vuković.

Objašnjavajući koje mere predoštrožnosti bi mogle da se preduzmu, navela je da se recimo u voćarstvu i povrtarstvu već duže vreme preporučuju protivgradne mreže, bez kojih se ovim delatnostima veoma teško baviti.

Govoreći o tome da li obimne padavine u prethodnom periodu mogu da nadomeste prolećni nedostatak padavina, Vuković je rekla da je situacija različita u raznim delovima Srbije.

Nedostatak negde može da se nadoknadi, ali ne i tamo gde su bile poplave, pa se vlaga nije lepo infiltrirala u zemljište već su samo napravljene velike akumulacije vode, objasnila je profesorka.

„Suša“ se popela 200 metara

Kada je o rejonizaciji reč, Vuković je objašnila da ona zapravo predstavlja zoniranje pogodnih područja i da je kod nas urađena za vinogradarstvo.

- Definisani su regioni, urađene klimatske analize i tu se već video signal klimatskih promena za pomeranje reona. Zanimljivo je da se od prošlog veka do sada klima podigla za 200 metara nadmorske visine, što znači da su uslovi koji su bili u nizijama sada podignuti za 200 metara - navela je ona.

Dodala je da urađena voćarska rejonizacija za oko 15 vrsta voća i da bi bilo dobro da se ona uradi i za ostale podsektore.

Takođe i da se stalno obnavlja kako bi se imala slika o tome kakvi su uslovi i da se na osnovu toga daju preporuke za poljoprivrednike.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi