Žetva će, srećom, biti prosečna: Srbija mora da gleda napred, ka novim sortama
13.06.2022 | 07:38
U Srbiji bi trebalo da počnu da se seju zrna nove genetike otporna na klimatske promene, kažu stručnjaci
Copyright Profimedia
Stanje useva, zasada i rasada u Srbiji nije ni tako dobro, ni tako loše, a procena je da ovogodišnji prinos pšeničnog zrna neće biti više od dva i po miliona tona, kažu na RTS-u.
Procena je da će ovogodišnji prinos zrna biti približno desetogodišnjem proseku jer nećemo požnjeti manje od dva, ni više od dva i po miliona tona pšeničnog zrna snošljivog kvaliteta.
- Ono što moramo da uradimo je da napravimo sorte koje će biti spremne da odgovore klimatskim izazovima. Ne da se borimo da menjamo klimu, ali možemo da promenimo izbor sortimenta i tehnologije proizvodnje - ističe profesor Borislav Kobiljski iz "Biogranuma".
Na primer, setvom dvosezonske "2S" sorte smanjiće se negativni uticaj klimatskim promena i sejati hlebne sorte pšenice naših selekcionera, nastale u semiaridnoj klimi i na zemljištima Srbije.
Treba ići u susret klimatskim promenama i zahtevima pšenice, jer ovakvo stanje klasa na nekim njivama nije zbog klimatskih promena, nego negativnog ponašanja sejača.
- Sorte koje u sebi imaju novi tip genetike, potpuno novih gena koji donose otpornost na sušu, tolerantnost na više temperature, koje doprinose boljem nalivanju zrna u stresnim uslovima, sredini su pokazale svoju punu vrednost - ukazuje Kobiljski.
Promeniti odnos prema zrnu: klima i zemljište upućuju nas da sejemo sorte pšenice posebnog kvaliteta, umesto visokog prinosa, visok kvalitet jer ne košta, a ima sigurnu prođu na tržištu.
BONUS VIDEO