Zdravo i ukusno, ali nema ko da jede: Srbi malo troše sušeno voće, slabo ga i izvoze

Srbija je geoklimatski bogomdana za proizvodnju voća i povrća, ali i pored prirodnih predispozicija, ta izrazita prednost nad dobrim delom Evrope, da o svetu i ne govorimo, slabo se koristi. Još je lošija situacija kada je u pitanju sušeno voće i povrće, koga ovde nit ko koristi, nit proizvodi, a moglo bi da se profitabilno izvozi.

Porodica Janković iz Vlaškog Polja kod Mladenovca poslednjih desetak godina bavi se proizvodnjom i sušenjem voća. Krenuli su sa šljivom, kao tradicionalnim srpskim proizvodom, a nastavili sa dunjom, kruškom, breskvom… da bi napravili i čips od jabuke.

Međutim, i pored toga što prave izrazito zdrav proizvod, koji je u eri globalne zanesenosti zdravljem i pravilnom ishranom u svetu popularan, na domaćem tržištu ga malo ko koristi.

Janković kaže da je to možda pitanje kulture ishrane, jer cena nije toliko velika da bi trebalo da predstavlja problem da se sušeno voće jede mimo verskih praznika, kada je potrošnja tradicionalno najveća.

Malim proizvođačima ne pomaže tu ni internet, jer Jankovići su se ogledali i u tom kanalu prodaje, osim onim klasičnim, poput pijace i prodavnica zdrave hrane.

- Preko interneta prodajemo već pet godina, ali i to u ovo vreme ide kilavo – jada se Ljubomir.

A zdravlje i kvalitet nisu pod znakom pitanja. Suvo voće je bogato vitaminom B, folnom kiselinom, antioksidansima… i kao takvo može i trebalo bi da bude sastav svakodnevnog doručka ili užine.

Jankovići imaju komorsku sušaru kapaciteta do 200 kilograma, koja suši na topao vazduh, bez dima, tako da se voću ne menjaju originalni ukus i miris.

Tehnika sušenja je drugačija za svako voće, od temperature do vremena sušenja. Dunja se suši pet sati, a breskva, kruška i jabuka po osam, dok šljivi treba čitavih 24 sata.

Slabo iskorišćena šansa

Prošle 2021. godine izvoz šljive (uglavnom sušene), tradicionalne srpske voćke, iz Srbije u Rusku Federaciju, Sloveniju, Francusku… vredeo je 15,4 miliona evra, dok je drugo sušeno voće izvezeno za 14,4 miliona evra u Evropu, SAD i Ujedinjene Arapske Emirate.

To je simboličnih tri odsto u odnosnu na ukupan izvoz voća i povrća od milijardu evra, koji bi takođe trebalo da bude veći.

Iz Privredne komore Srbije ističu da proizvodnja i plasman sušenog voća i povrća zahteva znatno veća ulaganja od tradicionalnog gajenja voća i prodaje svežih plodova, ali Srbija ima ogroman potencijal za razvoj ove poljoprivredne delatnosti.

Prema nekim analizama, početna ulaganja u ovu proizvodnju sa novim mašinama kreću se oko 10.000 evra, u zavisnosti od kapaciteta i načina obrade. Sušare mogu biti i pokretne, tako da postoji mogućnost da jednu koristi više proizvođača.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi