Tamo gde se zdravije živi: Ostavili restoran u Raškoj, otišli da gaje ovce (FOTO/VIDEO)

Ne mogu da kažu da su loše živeli u Raškoj, gde i dalje imaju svoj restoran, ali Nenad i Jelen Babić odlučili su da svoj put životni nastave na Nenadovoj dedovini u selu Milatkoviće kod Raške.

Odgovor na pitanje zašto su se vratili na selo daju bez premišljanja i zadrške – zbog svoje troje dece. Uz gradski život i obaveze bilo je jako malo vremena za porodicu. Brzi gardski život zbgo toga su zamenili seoskim, sporijim i zdravijim.

Danas se Babići na selu smeštenom između obronaka Kopaonika i Golije bave uzgojem ovaca, koza… a prethodni dodir sa selom bio je samo kada se u detinjstvu dolazilo kod babe i dede.

Ozbiljna poljoprivredna proizvodnja

Krenuvši praktično od nule, njihova farma je za sedam godina narasla na 300 ovaca, po dvadesetak krava i koza a deca su zaslužna što tu ima i zečeva, golubova, živine… sve do poni i velikog konja.

Ispomoć već uveliko pružaju i Vojin i Vuk seoski „momci“ od 11 i devet godina, dok najmlađa Zone tek stasava.

- Ima tu mnogo muke i rada, čobani ne mogu da se nađu, pa se sve uglavnom svelo na mene, suprugu i dva deteta. Pomoći ima od drugara, kada se radi s balama sena, tu je i tast. Nije to malo posla, kosimo 70 do 80 hektara – priča za AgroTV Nenad Babić.

Krenuli su, kaže, sa trideset grla sjeničke ovce, a onda su došla deca…

- Pa zahtevi za jednu kozu, pa drugu… i to je išlo i do pedesetak komada. Kada smo u oglasima videli neke teliće, kupimo i to… i sada se farma polako širi u svim pravcima – kaže Babić.

Još samo da cena posluži

Paše na tim prostorima ima dovoljno a ovca je domaća, otporna i na zimu i na atmosferske prilike.

- To je spas za ovčarstvo jer mi ih ne držimo zatvorene, Do Badnjeg dana su nam bile na paši, a provode u štali samo januar i februar – objašnjava Nenad.

Zasad se snalaze, mleko leti daju mlekari, prodaju teliće, jagnjiće kafanama i prekupcima a od skoro je supruga Jelena počela da pravi i kozji sir u maslinovom ulju.

Bilo bi mnogo bolje kada ne bi bilo problema sa cenom i kada subvencije ne bi kasnile.

- Jagnjiće smo prošle godine spremili za prodaju, 150 komada, a cena je pala na 1,8 evra po kilogramu. Ove godine su izašli na 3,5 evra, to je ekstra ali još nemamo šta da prodamo, valjda neće pasti. Kada subvencije zakasni, kao što je sada trebalo da bude pored Novu Godinu, odmah smo u problemu jer nema para na gomili pa da može da se kupi supstrat za jagnjiće, „starteri“ i slično, a jagnjići nikog ne čekaju – objašnjava Nenad.

Nenad planira da se učlani u Udruženje „Stočari Srbije“ u Kraljevu, jer ništa slično ne postoji u njegovom, nekad jakom poljoprivrednom kraju.

Babići polako unapređuju proizvodnju, nešto mehanizacije kupe sami, za nešto iskoriste subvencije države. Iako im ponekad „dođe da sve napuste“ i vrate se u grad, ipak kažu da ne bi olako krenuli put kojim su otišli meštani sela u kome je danas ostalo tek nekoliko poljoprivrednih proizvođača.

- Naumili smo da isteramo šta smo krenuli – zaključuje Nenad Babić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi