Bez šlema i užeta: Ko je odgovoran za bezbednost radnika na gradilištima u Beogradu?

Beograd je u poslednjih nekoliko godina postao pravo gradilište, zida se na svakom koraku, te građane ne iznenađuje činjenica da se u medijima skoro svaki dan pojavi informacija da je neki radnik pao sa skele.

Nažalost, pad sa skele za posledicu ima lakše ili teže povrede, a u nekim slučajevima i smrtni ishod. A s obzirom na to da je gradnja u ekspanziji, građani ne mogu a da ne primete da je većina gradilišta u Beogradu neadekvatno obezbeđena - radnici rade bez kacige i užeta, a na nekim objektima skele i nema.

Instagram/moj_beo_grad

Takva situacija je zabeležena prošle nedelje u Marulićevoj ulici na Vračaru, gde se grade četiri sprata bez skele, a na fotografiji se vide i radnici koji slobodno šetaju po krovu, i to bez kacige, potpuno nezaštićeni.

Kako je za 24sedam rekao Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije, zabeležena situacija na Vračaru slika je onoga što se u prestonici dešava svakog dana.

- Ko zna koliko radnika bude povređeno u toku dana, ali to niko ne prijavljuje. Na gradilištima je prisutno mnogo stranaca - Albanaca, Turaka, Pakistanaca i Indusa. Prema dostupnim informacijama, u Srbiji je prijavljeno oko 13.000 stranih radnika na gradilištima, a mislim da ih je bar još minimum toliko koji rade neprijavljeni, na crno - istakao je Rodić.

Radnici moraju da imaju adekvatnu opremu

Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije, Printscreen/YouTube

Kako je on dalje objasnio, kada se izvode radovi na gradilištu, obavezno je da bude angažovano lice koje je zaduženo za bezbednost na radu, a potrebno je da se uradi i projekat za bezbednost radnika.

- Ukoliko se npr. radi iskop, mora da postoji projekat bezbednosti temeljne jame. Ako se radi gornja konstrukcija, gde se nalazi skela, mora da se uradi projekat skele, da ta skela prođe tehnički pregled i da onaj ko je pregleda izda upotrebnu dozvolu - objašnjava Rodić za 24sedam.

Kako kaže, obučeni radnici moraju da prođu lekarske preglede kako bi se utvrdilo da li su u stanju da rade na visini, a obavezno je i da imaju adekvatnu opremu - šlemove, naočare, rukavice i cipele.

Pixabay/ LEEROY Agency

- Kada se radi krovna konstrukcija, kao u slučaju sa Vračara, obavezno je da radnici imaju pojas i moraju da budu vezani. Postavi se čelična sajla za koju se radnici vezuju, kako bi se lakše kretali i da, ukoliko se okliznu, ne mogu da padnu sa krova - objašnjava Rodić.

Dodao je da čim se primeti da je gradilište bez obezbeđenja, kao i radnici, odmah mora da reaguje inspekcija, da izađe na teren, zatvori gradilište i kazni odgovorne.

- Radovi ne mogu da se nastave dok se ne obezbede svi propisani uslovi, a ukoliko ne postoji građevinska dozvola, onda naručilac radova mora da odgovara, a to gradilište se zatvara i tu nema više radova. To je propis, tj. način da se spreči divljanje kojem svedočimo u Beogradu. U slučaju da je gradilište nebezbedno odgovornost snosi investitor, kao i onaj koji vodi radove, šef gradilišta ili poslovođa - zaključio je Rodić za 24sedam.

Pixabay

Kazne i do milion dinara

Visina propisane kazne u slučaju neprimenjivanja propisanih mera za bezbedan i zdrav rad:

• 800.000 - 1.000.000 dinara za poslodavca - pravno lice
• 400.000 - 500.000 dinara za privatnog preduzetnika
• 10.000 - 20.000 za zaposlenog - radnika, koji ne primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad (ukoliko je poslodavac obezbedio sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu - zaštitni šlem, zaštitni opasač za rad na visini, zaštitne rukavice i slično - ali ih zaposleni nije koristio).

Godišnje život izgubi oko 60 radnika

Prema informacijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, godišnje na radnom mestu život izgubi između 50 i 60 radnika u Srbiji, najčešće na građevini i niskogradnji, a broj onih koji odlaze na bolovanje se povećava, dok je primetno i povećanje broja radnika koji odlaze u invalidsku penziju.

Pixabay

Samo u prvih sedam meseci ove godine zabeleženo je 26 smrtnih slučajeva na radnom mestu, što ukazuje na povećanje broja poginulih radnika.

- Činjenica je da svet kapitala u borbi za profitom jednostavno zanemaruje ono što je bitno - zdrava životna sredina, a samim tim i zdrava radna sredina, a ovaj problem se dodatno usložnjava i velikim brojem radnika koji rade na crno i nisu dovoljno obučeni za poslove koje obavljaju - saopštili su oni.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi