Šta je to u vazduhu: Ujutru se ne vidi ni prst pred okom, zagađenje je tada najveće, a onda...

Varljiv kvalitet vazduha po zagađenosti već nekoliko dana unazad budio je stanovnike prestonice. Iako, zbog zagađenja vazduha, osvanu jutra kad se ne vidi ni prst pred okom, od podneva se to stanje promeni i sine varljivo, zimsko sunce.

Tako je bilo i danas, kada su na praznik Beograđani izašli u šetnju ulicama prestonice.

Stoga se postavlja pitanje šta se to desi u vazduhu, pa je, na primer, u jutarnjim časovima ocenjen kao zagađen, a već za dva-tri sata, oko podneva, dođe do promene i vazduh bude ocenjen kao prihvatljiv ili dobar.

Stručnjaci navode da je zagađenost vazduha u jutarnjim časovima najveća, kada je koncentracija PM čestica najveća. Tako se s porastom temperature vazduha podiže magla, koja zagađujuće čestice zadržava pri tlu, a vazduh se “raščišćava”.

To je ranije i za 24sedam objasnio Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, i istakao da na vazduh, u tom slučaju, utiče niz promena.

– U tom slučaju do promene kvaliteta vazduha najverovatnije dolazi usled promene meteoroloških uslova – vetar, pritisak i slično, koji mogu da budu uzrok da se zagađujuće materije raziđu iz prizemnih slojeva atmosfere – zaključio je on.

Na pitanje da li je zagađenje vazduha veće u danu kada je maglovito u odnosu na sunčan dan, naš sagovornik kaže da to kakav je dan ništa ne mora da znači.

– Situacija može da bude i obrnuta, ali ne postoje definisane veze. Moguće je da kvalitet vazduha bude lošiji po vedrom i sunčanom danu nego po maglovitom. Upravo zato, mi u Gradskom zavodu za javno zdravlje i naglašavamo da merimo koncentracije zagađujućih materija – kvalitet vazduha, a ne vidljivost – navodi Šoštarić.

Faktori

Od većeg broja faktora zavisi kvalitet vazduha.

Ti faktori su, kako ukazuje Šoštarić, količina emitovanih zagađujućih materija, doba dana, intenzitet aktivnosti, ukoliko je tada saobraćajni špic, ali i meteorološki uslovi.

– Stoga kvalitet vazduha može da varira, u zavisnosti od navedenih faktora, i na satnom nivou, zbog čega se na sajtu “Beoeko” informacije o kvalitetu vazduha i ažuriraju svakog sata – ukazao je Šoštarić.

Za bolji vazduh

Podsetimo, Gradski zavod za javno zdravlje dostavio je nedavno Nacrt plana kvaliteta vazduha za Beograd za narednu deceniju.

Nacrt je dostavljen Sekretarijatu za zaštitu životne sredine sa ukupno 90 predloženih mera, o kojima je 24sedam već pisao.

Opasne PM čestice

Ukoliko je označeno da je vazduh zagađen i da je glavni zagađivač čestica PM 2.5, to znači da su te čestice manje od dva i po mikrometra, odnosno da su sitnije i samim tim opasnije, jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja.

Pročitajte još:

Borba za čistiji vazduh: Država daje 400 miliona dinara za projekte u cilju smanjenja zagađenosti

Tako, da bi vazduh bio posmatran kao nezagađen, nivo PM 2.5 čestica ne bi trebalo da prelazi 50, što je za Beograd nedostižna brojka, jer u većini dana taj broj premašuje 100.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi