Besplatni bicikli za 100 kilometara neuređenih staza: Koliko je (ne)bezbedno biti dvotočkaš u Beogradu?

Odluku da Grad Beograd ubuduće daje subvencije građanima za kupovinu bicikala Milan Borić, član biciklističkog Udruženja “Jugocikling kampanja”, ocenjuje kao pozitivnu, ali ističe da u glavnom gradu i dalje postoji veliki problem – nepovezane biciklističke staze.

Prema odluci Grada, prvih 2.000 Beograđana koji se prijave na konkurs moći će da računaju na pomoć od 5.000 dinara pri kupovini ovog prevoznog sredstva. Međutim, biciklisti se pitaju da li će moći bezbedno da voze svoje dvotočkaše, s obzirom da staza u prestonici nema dovoljno, te će većim delom, od npr. kuće do posla, morati da voze po putu, zbog čega strahuju od vozača, koji ne obraćaju dovoljno pažnje o upravljačima bicikala.

Član Udruženja “Jugocikling kampanja” za 24sedam podsetio je da je Novi Sad nedavno uveo subvencije, i to od 10.000 dinara, što je duplo veća cifra nego u Beogradu.

Pročitajte još

Grad pun loše urađenih staza, biciklistima prednost samo u planovima

Brže je na dva točka: Da li biciklizam i u Beogradu postaje vid održivog gradskog prevoza

– Pozdravljam svaku akciju koja će doprineti da što više građana počne da koristi bicikl kao prevozno sredstvo, pošto veliki broj ljudi nema dovoljno sredstava da samostalno kupi pouzdan i dobar dvotočkaš. Beograd ima oko 100 kilometara staza, ali je problem što nisu sve povezane i to je nešto na čemu Grad treba da radi – kazao je Borić.

On je dodao da kada broj povezanih staza bude u porastu, više građana će početi da koristi bicikl kao prevozno sredstvo.

Takođe, naš sagovornik napominje da je u prestonici veliki broj staza nebezbedan, zbog čega biciklisti ne mogu nesmetano da se voze sa jednog na drugi kraj grada.

– Pored toga, neke trake su previše uske, pa nema dovoljno mesta i za bicikliste i za pešake. Na pojedinim delovima previše krivudaju, a i nisu svuda spušteni ivičnjaci. Staze moraju biti bezbednije za bicikliste – istakao je Borić.

“Bezbednije zone za ostavljanje dvotočkaša”

Kao još jedan nedostatak za bezbednu vožnju bicikala, naš sagovornik navodi i parkiralište za dvotočkaše, koji su, kako on kaže, definitivno u manjku.

Postojeći kilometri u glavnom gradu

Od ukupne dužine staza u prestonici, koja iznosi skoro 100 kilometara, 7,5 kilometara prostire se od marine Dorćol na obali Dunava do Ade Ciganlije. Na najpopularnijem beogradskom kupalištu staza oko jezera je dužine oko osam kilometara, dok traka dužine 4,5 kilometara povezuje pravac od skvera Topčiderska zvezda do Sportskog centra “Banjica”. U Zemunu i na Novom Beogradu staze su ukupno dugačke oko 50 kilometara, a traka na Savskom nasipu počinje od novobeogradsog Bloka 70a i prostire se do Ostružničkog mosta, sa dužinom od 9,5 kilometara.

– Postoje u garažama za automobile mesta gde su postavljeni stalci za bicikle i tu se oni mogu ostaviti koliko toliko bezbedno. Međutim, prestonici fali još ovakvih mesta. Problem je što se bicikle dosta kradu i onda ljudi izbegavaju da ih ostavljaju. Grad mora uvesti bezbednije zone za ostavljanje dvotočkaša, kako se građani ne bi brinuli da li će im prevozno sredstvo nestati – ističe Borić.

Dodaje da je važno podići i svest vozača automobila koji moraju više da obraćaju pažnju na bicikliste kako bi se izbegle saobaćajne nezgode.

– Ima puno neiskusnih i biciklista i vozača automobila, tako da i jedni i drugi moraju da obrate pažnju dok su u saobraćaju. Biciklisti moraju da se čuvaju pošto ima vozača koji ih ne primećuju i ne ostavljaju im dovoljno prostora uz ivicu trotoara za bezbednu vožnju. Ja, kao iskusan vozač, često dolazim u situaciju da moram da opominjem vozače automobila da se pomere kako bih imao mesta za bezbednu – zaključio je predstavnik udruženja “Jugocikling kampanja”.

“Novi Beograd idealan za bicikliste”

Stručnjak za bezbednost saobraćaja Milana Vujanić za 24sedam ističe da je problem izgradnje biciklističkih staza u Beogradu to što je grad na brežuljcima, ali i to što ima puno uzbrdica i nizbrdica.

– Idealan za biciklističke staze je Novi Beograd, kao i potezi uz reku. Čim se krene uzbrdo i nizbrdo tu je ogroman problem. U delovima grada gde se gradi nova saobraćajnica idealno je da se predvidi i biciklistička staza, jer kada ista treba da se “ugura” u već postojeću saobraćajnicu, tu nastaje začkoljica, pošto je potrebno da se bar jedan metar postojeće ulice odvoji za dvotočkaše – objašnjava Vujanić.

Stručnjak za bezbednost saobraćaja kaže da je njegov predlog kod projektovanja novih ulica, posebno kada nemaju visoke padove i uspone, da se predvidi i startno gradi i biciklistička staza.

– Kod nasleđenog stanja staza negde može, a negde i ne može da se izgradi – rekao je Vujanić.

Za 10 godina 500 kilometara novih staza

Zamenik gradonačelnik Beograda Goran Vesić svojevremeno je istakao da je Grad Beograd usvojio Plan održive urbane mobilnosti kojim je planirano da se do 2031. godine izgradi 492 kilometra novih biciklističkih staza.

– U prvoj fazi, od 2021. do 2023. godine uradićemo 132,7 kilometara novih staza i to u Višnjičkoj ulici, Mirijevskom bulevaru, Teodora Drajzera i Ustaničkoj. U drugoj fazi, od 2024. do 2028. uradićemo 80,8 kilometara staza, a u trećoj, od 2029. do 2031. još 279,4 kilometra staza. Nekome će se činiti da je skoro 500 kilometara novih biciklističkih staza mnogo, ali ako se zna da je dužina ulica kojim saobraća javni prevoz u Beogradu oko 1.900 kilometara, videćete da će nam i posle 2031. trebati još novih staza – najavio je Vesić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi