Crvene karanfile zamenilo roštiljanje: Kako je Beograd nekada proslavljao Prvi maj

01.05.2021

08:00 >> 08:34

0

Simbol prolivene krvi radnika, koji su 1. maja 1886. na ulicama Čikaga stradali tražeći osmočasovno radno vreme, danas, čini se, odlaze u zaborav

Crvene karanfile zamenilo roštiljanje: Kako je Beograd nekada proslavljao Prvi maj
Vikipedia

Prva velika proslava 1. maja u prestonici organizovana je 1905. godine, kada je beogradskim ulicama prošetalo oko 6.000 ljudi, a ova tradicija je trajala sve do početka Drugog svetskog rata i strahota koje je on doneo.

Crveni karanfili, simbol prolivene krvi radnika, koji su 1. maja 1886. na ulicama Čikaga stradali tražeći osmočasovno radno vreme, danas, čini se, odlaze u zaborav.

Sve je zamenio prvomajski uranak uz miris roštilja i nadu da, baš na taj 1. maj kiše neće biti.

Parada na Terazijama

Nakon Drugog svetskog rata, posleratna euforija je donela izmene i u načinu na koji je 1. maj dočekivan. S obzirom da je Beograd pretrepeo velika razaranja, a narod podneo veliki broj žrtava, nije bilo nikog protiv koga bi se protestovalo, te je odlučeno da Prvi maj postane svetkovina proleterijata.

Stoga, 1947. za Prvi maj održana je velika parada na Terazijama u oslobođenom Beogradu, koja je veličala radnike, a čak je tokom ceremonije puštena u rad i prva trolejbuska linija.

Popularizacija automobila izmenila prvomajski uranak

Sve do 70-ih godina prošlog veka, Međunarodni dan rada je uglavnom obeležavan različitim kulturnim manifestacijama. Važio je za jedan od najpopularnijih praznika i svečanosti su počinjale noć pre uz logorske vatre i druženje. Tako je nastao prvomajski uranak, doček praznika i zbor radnih ljudi u rano jutro.

Duh kolektivizma i solidarnosti dominirao je proslavom Prvog maja, neradnog dana u celoj državi. Dok oni koji su radili tokom praznika dobijali su za to posebnu naknadu, koja je išla i do polovine mesečne plate.

Ovaj običaj se izmenio dolaskom i popularizacijom automobila, te su građani umesto celonoćnog bdenja, počeli rano izjutra automobilima da idu u prirodu, gde je sa radija dopirala muzika, ali se osećao i miris roštilja, što je bio znak da mini odmor može da počne.

Radnička klasa na kolenima

Facebook/Stari Beograd

Tokom 80-ih i 90-ih godina, pred kraj Hladnog rata, kapitalistička ekonomija počela je krči put ka tadašnjoj socijalističkoj državi Jugoslaviji. U tom periodu počela su prva kašnjenja plate i pad u platežnoj moći radnika.

Prvomajske parade više nisu održavane, što je bio uvod u ono što će slediti.

Pred kraj 20. veka radnička klasa bila je na kolenima, a umesto na posao, ljudi su odlazili u rat. Za platu mogla se kupiti vekna hleba, a radni dani nisu se razlikovali od neradnih.

Na inicijativu iznetu na Drugom kongresu Radničke internacionale, Međunarodni praznik rada u Beogradu je počeo da se obeležava 1893. godine.

Prvi maj ljudi su počeli da obeležavaju sa prijateljima kod kuće, a tek retko ko bi se odlučio za odlazak na izletište.

Ipak, to se promenilo s dolaskom novog veka.

Situacija je poslednjih godina bolja, vraća se vreme Prvomajskih uranaka i roštiljanja, kao i odlazak do obližnjih izletišta sa prijateljima.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti