Žene - novo lice oružja: "Odlazak u streljanu kao ručak u restoranu sa prijateljicama"

Otvaranjem prvog ženskog streljačkog kluba “Zmaj Ognjeni” srpska takmičarka u praktičnom streljaštvu, Miona Badžević-Anđelković, napravila je istorijski momenat u tom sportu, a u cilju da žene postanu svesne svoje snage i talenta, kao i podizanja samopouzdanja, ali i svesti i izgradnje bezbednosne kulture.

Reporteri 24sedam obišli su streljanu “Dragon”, kod pumpe Zmaj, gde se treninzi ovog ženskog kluba i održavaju, i gde su razgovarali sa Mionom, ali i vlasnicima ovog objekta Zoranom Komarom i Ivanom Uroševićem.

– Ženski streljački klub “Zmaj Ognjeni” osnovala sam sa idejom da ovo predstavim kao jedan lep sport, ali i sa ciljem da promenim negativan kontekst oružja, kao i da žene postanu novo lice oružja – započinje svoju priču za 24sedam Badžević-Anđelković.

Dodaje da je tome doprinela i želja da streljaštvo učini dostupnim svojim drugaricama, koje su mislile da samo ona može da ih odvede u streljanu.

– Zbog toga sam imala poriv i unutrašnju potrebu da napravim klub gde će pravila ponašanja biti po mojoj meri. Poenta je druženje i čista ljubav prema sportu – navodi ona.

Odlazak u streljanu naša sagovornica poredi sa odlaskom sa prijateljicama na ručak u restoran.

– U streljanu se dolazi po iskustvo i vrstu zabave kakve bi žene imale kao i kada bi otišle sa svojim prijateljicama na ručak. Čak približno isto toliko i košta. Dakle, ovo nije sport gde neko mora da te dovede i koji je nedostižno skup. I zato ženski klub, jer je onda još relaksiranija atmosfera i ohrabruje žene što više da se priključe ovom sportu, dođu u streljanu i probaju da pucaju – objašnjava Miona.

Od domaćica, preko doktorki, do misica Srbije

Badžević-Anđelković za 24sedam je rekla da je kroz ovaj sport benefit i priča o osnaživanju žena, što je ujedno za nju lično i najveći izazov.

– Osnivačiče su moje prijateljice, tačnije tri Mione, koje su kao i ostale moje drugarice, prve članice ovog kluba. One su poprilično šarolike strukture – u klubu imamo doktorke, mame, domaćice, studentkinje, čak i tri misice Srbije…To su bile žene koje su, kada je cela ova priča krenula, bile moja najveća podrška i vetar u leđa. A sa svakom od njih je na početku bila ista priča vezana za streljanu – kad ćeš mene da vodiš. Sada se ta priča omasovila u smislu da svaka ta prijateljica ima kružok od još pet, šest žena koje sada njih pitaju isto pitanje – kaže kroz smeh ona.

Kamen temeljac – bezbedno rukovanje oružja

Prema rečima naše sagovornice, zbog raznoraznih vesti koje svakodnevno kruže u medijima i naslovnicama dnevnih novina, a u kojima su prikazana ubistva isključivo iz vatrenog oružja, žene su plašljivije i nesigurnije kada je u pitanju streljaštvo.

Međutim, kako ističe, jedan od kamena temeljaca za samopouzdanje, kada je reč o toj vrsti nesigurnosti, jeste pravilno i bezbedno rukovanje vatrenog oružja.

– Streljaštvo često poredim sa jahanjem, jer je to sport u kome ti kontrolišeš životinju tešku 700 kilograma. Kada uspeš da je savladaš, isto kao i oružje, i naučiš da upravljaš njime, bićeš mnogo sigurnija u sebe na svim poljima svog života – kaže ona.

Miona dodaje da je streljaštvo, nažalost, predstavljeno kao izuzetno opasan sport.

– U bezbednom ambijentu, uz poštovanje pravila i bezbednosne kulture, za koju mi tek treba da se osnažimo i podignemo svest, ovo sport je kao i svaki drugi. Dobra vest je da sa njegovom popularizacijom raste i broj žena koje žele da se takmiče, bilo da su došle iz nekih drugih sportova, ili rade u policiji i vojsci – objašnjava Badžević-Anđelković.

“Bezbednosna kultura na niskom nivou”

Kako je za 24sedam rekao Zoran Komar, jedan od osnivača “Dragon” streljane, oni stalno pokušavaju ljudima da objasne kako bi trebalo da rukuju sa oružjem.

– Bezbednosna kultura u Srbiji je na jako niskom nivou, a nažalost, ljudi od kojih najviše očekujemo da se znaju kako da se ponašaju sa vatrenim oružjem, poput policajaca ili vojnika, to ne rade – kaže on.

“Zatvoreno strelište – najbezbednije”

Komar objašnjava da je najbezbednije opaliti metak na zatvorenom strelištu, jer on tu i ostane.

– U “Dragonu” se gađa u zatvorenoj streljani, iz pucačkih mesta, a između su neprobojne pregrade, tako da je strelac apsolutno bezbedan – navodi on.

Ističe da su on i njegove kolege na sebe preuzele odgovornost da svakome ko dođe u streljanu održe obuku o bezbednosti koja traje oko 15 minuta.

– Mi možemo ljudima da damo oružje u ruke i kroz minut da im objasnimo osnovne stvari, ali bezbednost ide ispred svega. Ideja je da se neke stvari nauče i da ono što mi ispričamo ostane u glavama – kaže Komar.

Sa njim se slaže i Ivan Urošević, takođe jedan od osnivača “Dragon” streljane, koji smatra da niko nije rođen nadaren za pucanje, već da sve mora da se nauči.

– Obično kada objašnjavam volim da ističem da su jedini primati koji su uspravni – homosapijensi, pa opet i oni moraju da uče da hodaju jedan period. Kada neko dođe u streljanu i kaže kako zna da puca ili kako mu je to u genima, mislim da su to nebuloze. Ipak, to je početna linija problema – priča Urošević.

Ističe da je njegov pristup edukaciji takav da se ljudima promeni percepcija onoga što bi trebalo da urade.

– Objašnjavamo, a posebno mladim devojkama, da su se 90-e vratile, i da na ulici ima mnogo oružja, kao i ljudi koji imaju pristup istom. Zbog toga sve više osoba strada slučajno u odnosu na namerno – zaključio je Urošević.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi