Šetali smo ulicama Beograda i oživljavali istoriju: Šta je prethodilo tom 20. oktobru i kako je snaga dva bratska naroda dovela do trijumfa

Tri godine i sedam meseci Beograd je bio okupiran, okovan lancima fašističkog režima, nacisti su se utvrdili u "svaki kamen" naše prestonice tokom tog Drugog svetskog rata, a onda je svemu tome 20. oktobra došao kraj. 

U znak sećanja na tu slavnu oktobarsku nedelju, povodom obeležavanja 80. godina od Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, Turistička organizacija Beograda organizovala je šetajuću turističku turu.

Reportere 24sedam, zajedno sa drugim građanima, kroz jednu od najznačajnijih vojnih operacija u staroj Jugoslaviji vodio je Radule Čolaković, licencirani turistički vodič.

24sedam/Katarina Mihajlović

On nam je otkrio mnoge interesantne, a manje poznate detalje iz te važne borbe za oslobođenje našeg glavnog grada. Svi okupljeni su sa velikom pažnjom slušali vodiča, koji nas je uvodom "mamio" da čujemo istoriju staru osam decenija. 

"Klupko je počelo da se odmotava"

Za mesto sa kog ćemo "uploviti u istorijske vode", vodič je odabrao spomenik Nikolaju II, simbolično, rusu koji je imao veliki značaj za pisanje naše istorije i kome je Beograd  posebno zahvalan zbog ogromne podrške Rusije Srbiji u toku Prvog svetskog rata. Ipak, vraća nas u bližu prošlost i tu polovinu XX veka. Odmah nam govori da će ova priča o tim danima, koji su prethodili oslobođenju, biti posebnija, jer će imati jedan osvrt ne puko istorijski i činjenični, već osvrt koji će vam dati utisak kao da "gledate dobar istorijski film".

24sedam/Katarina Mihajlović

- Vratimo se u 1941. godinu, '42, '43... Ratujemo po Bosni, Hercegovini, po Srbiji veoma malo. Svi glavni gradovi su okupirani. Glavnina borbi tog Drugog svetskog rata vodila se na pomenutim teritorijama. To je bila dobra varijanta, jer je nacistička Nemačka napravila dve ogromne armijske grupe - grupu E, koja je bila pod komandom generala Lera, koji je komandovao sa Tašmajdana, a druga je bila armija F - koju je držao drugi fašista. Te grupe su imale 600.000 vojnika i bili su uvereni i sigurni da nema šta da "krene po zlu" - priča vodič i ističe da se potom dogodio prelomni momenat.

- Traju borbe po Zapadnoj Bosni, Hercegovini, partizani po šumama i gorama puškaraju i to je bila sigurna borba za fašiste, dok nisu izgubili Afriku, te 1943. godine i tada je počelo da se raspetljava klupko Drugog svetskog rata. Hitler je lično naredio da se grupa E polako povlači iz Grčke, Albanije, Makedonije i osetio je da treba polako da zauzima liniju fronta na potezu Skadar-Skoplje-Đerdap, da okruži tu liniju i da ne dozvoli da iko može prodreti - navodi Čolaković.

Međutim, još jedan čovek, pored Hitlera, je imao "intuiciju". 

To je bio Staljin! Osetio je a i video šta se radi. Zato 21. septembra 1944. godine Tito leti sovjetskim avionom u Moskvu i susreće se sa Staljinom, a detalje o njihovom susretu prepričao nam je vodič. 

Profimedia

- Susret je bio srdačan, ne jer su se mnogo voleli, nego zato što su videli da će biti jedan drugom od koristi. Staljin je već tada planirao slom fašizma, ne samo u svojoj zemlji, a Tita je video kao čoveka s kojim može da se razgovara. Tada je Tito rekao Staljinu: "Narodnooslobodilačka vojska se razvila u veliku silu, ali nemamo mehanizaciju - oklope, tenkove, haubice.. Došao sam druže Staljin da te zamolim da mi posudiš jednu, dve divizije, koliko imaš". Na to je brka (Staljin) ustao, potapšao Tita po ramenu i rekao mu: "Dragi Valter, daću ja tebi ceo jedan korpus!"  - priča vodič i nastavlja: - Dali su komandu da maršal Tolbuhin ide dalje, a sa Titom je potpisano da jedinice Crvene armije mogu ući u Jugoslaviju - rekao je on i podsetio na jednu važnu činjenicu, odnosno da su pre toga "pale" Rumunija i Bugarska i prisajedinile se oslobodiocima, te je tako i bugarska armija zauzela položaje kada je trebalo, na strani Rusije. 

Profimedia

- Tolbuhin je dogovorio da se ide u Jugoslaviju, ali naredba je bila sledeća: Uzeti Bukurešt, uzeti Sofiju, Budimpeštu, osloboditi Beograd! Upravo zbog toga Beograd nije bio toliko porušen, jer je cilj bilo i spasiti ga, to je lična naredba Staljina, jer je Jugoslavija, za njega, bila bratska zemlja. To je bio kraj septembra, početak oktobra..prve trupe sovjetske armije prelaze kod Kladova i dole prema Negotinu - navodi nam vodič i otkriva lukavstvo ruskog komandanta Tolbuhina.

24sedam/Katarina Mihajlović

- Pešadija, streljačke divizije idu ispred i potiskuju fašiste, a oko 200 tenkova generala Ždanova, kompletan korpus ostaje u zaleđini. Šalje se depeša Ždanovu da usiljenim maršom ide do Morave. Pre toga su bile borbe oko Negotina, Zaječara, Aleksinca, Knjaževca, fašisti drže taj front i misle da će tu borbe biti sve vreme, ali ruska armija, na čelu sa Ždanovim sa povlači i ide na Moravu i taj manevar je faktički spasio opreaciju Beograd. Fašisti su ostali neupotrebljivi, jer su partizani i crvenoarmejci presekli front - objašnjava Čolaković i ističe: Tada je bilo jasno da moramo da se spojimo sa Crvenom armijom. Potpisan je sporazum da se zajednički bore i tada stiže čuveni telegram od Josipa Broza Tita. Kod nas su bile dve armije: jedna pod komandom Koče Popovića i druga pod komandom Peke Dapčevia, njemu je Tito više verovao i napisao mu: "Najkasnije 11. oktobra, a ako je ikako moguće i 10, tvoje jedinice po svaku cenu bi trebalo da brane komunikaciju Kragujevac-Topola", uz Titov naglasak i rečenicu: "Politički je važno, a i moja je lična želja, da naše jedinice uđu u Beograd". 

Naime, kako nam dalje objašnjava vodić, Ždanov nije dao da borbe budu statične, samo su gurali napred, pružajući otpor fašistima.

24sedam/Katarina Mihajlović

- Negde 14. na 15. oktobar izbijaju i oslobađaju Mladenovac za par sati i kreću ka Beogradu. Plan je bio da se u Beograd stigne iz četiri pravca: 1. Avala, Topčiderska reka, Sava, Železničkaa stanica, 2. Banjica, Slavija, 3. Dedinje, Krunska i Dorćol i 4. sa Smederevskog puta. 16. oktobra borbe se primiču Slaviji. Prvo je pala Avala, koja je bila jedna od utvrđenih glavnih tačaka sa juga i glavni bunker bio je u spomeniku Neznanom junaku. Avalu su uzeli Ždanov i maršal Birjuzov, koji je izvršavao komande Tolbuhina i Staljina, u dogovoru sa Titom i došli su do Banjčkog visa i tu počinje operacija Beograd - objašnjava vodič i nastavlja: - Došli su tu do kralja Milana i otprilike negde 17. oktobra je kompletan taj južni i istočni deo bio oslobođen i ostala je linija: Dunav stanica, Botanička bašta, Skupština, Hotel Moskva, Železnička stanica i taj deo do Savskog mosta je još bio pod okupacijom. Stoga su usledile klasične ulične borbe. Tenkovi su samo čuvani u pozadini. Tada partizani i crvenoarmejci idu od kuće, od sprata do spata, od stana do stana, što je veoma važno, jer je sve bilo minirano. Beograd se tada oslobađao, nije se rušio. Zato je Ždanov poveo kompletnu diviziju deminera, inženjenjera, kako bi, na bezbedan način čistili teren. 19. uveče oslobađa se Hotel Moskva. Tako su se utvrdili, svaka zgrada je bila štab. Noć 19. na 20. vode se završne borbe - priča nam Čolaković i dodaje da je faktički sve bilo slobodno, te da je trebalo nekako "rešiti Albaniju". 

24sedam/Katarina Mihajlović

- Trebalo je uzeti palatu "Albanija", na juriš, na svakom spratu su bili mitraljezi. Tada dobrovoljci, osma crnogorska udarna brigada, šest boraca na čelu sa Miladinom Petrovićem krećuć. On drži zastavu sa crvenom zvezdom, trobojku i pod paljbom ide od sprata do sprata. Kada je došao do vrha, ranjen, okrenuo se, a niko od drugova nije ostao živ. Izbacio je zastavu i to se simbolično smatra oslobađanjem Beograda - objašnjava Čolaković.

24sedam/Katarina Mihajlović

- U zoru 20. oktobra preostale nemačke snage iz Beograda užurbano su se povlačile preko Savskog mosta na levu obalu, a ruske i naše trupe zavladale su Beogradom - ispričao je vodič. 

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi