Beograđani okovani smradom: "Količina neprijatnog mirisa ujutru me diže iz kreveta"

Neprijatan miris ponovo je počeo da se širi gradom, a kako kažu građani koji žive na levoj obali Dunava, sa ovim problemom se susreću godinama i smrad je nepodnošljiv.

Smrad koji podseća na stajsko đubrivo danima unazad širi se Borčom, Ovčom i Kotežom, a danas je određena količina neprijatnog mirisa “okupirala” i Novi Beograd.

Pročitajte još

“Zatvaramo prozore, jer mislimo da ćemo se ugušiti”: Zašto ceo grad već danima smrdi?

– Jezivo je. U večernjim satima smrad se malo “smiri”. Ali ujutru me količina tog mirisa doslovno probudi. Očigledno da više nema veze sa temperaturom, sve je gore i gore. Cela Borča smrdi, što od PKB-a, što od požara koji se dogodio u Vinči za vikend – kaže za 24sedam Slađana Đ, koja živi u Borči.

Njeno mišljenje deli još jedna Borčanka koja je želela da ostane anonimna.

– Više nemam reči za ovu količinu smrada. Ne mogu da sušim veš. Imam troje male dece. Prozore svako veče držimo zatvorene i sedimo pod klimom kako se ne bismo ugušili – priča ona.

Da se žitelji leve obale Dunava svake godine suočavaju sa smradom koji dolazi što iz PKB-a, što zbog toga da kanalizacija ne postoji u svim naseljima u tom delu grada, potvrđuje i Dejan Jovanović iz Udruženja građana “Bitka za Košutnjak”.

Kako on za 24sedam objašnjava, čak i kada bi se nadomak Beograda nalazila najsavremenija farma svinja, smrad bi bio podjednako neopisiv.

– Kada sam putovao iz Nemačke ka Holandiji, koja inače važi za velikog proizvođača mesa, što sam se više približavao granici te zemlje, smrad je bio nepodnošljiviji. Taj problem je prosto nerešiv, jer najveći zagađivač eko-sistema je metan koji životinje oslobađaju – objašnjava naš sagovornik.

Jovanović dodaje da stočarstvo ubija planetu Zemlju, a farma svinja, koja se nalazi na pet kilometara od Beograda, kako kaže, predstavlja “gasnu komoru”, tačnije, neopisiv smrad za dva miliona građana prestonice.

Podsećajući na požar koji se u subotu uveče dogodio u Vinči, Jovanović kaže da su oni isti slučaj imali na Petlovom brdu, koji se dogodio 2012. godine.

– Na privatnom placu, na kružnom putu ka Železniku, ispod Ibarske magistrale, vlasnik je dozvoljavao da ljudi nasumično dođu, plate mu i izbace šta god da im padne na pamet. U pitanju su bile stvari poput plastike, madraca, delova za auto industriju… Brdo je naraslo više od 30 metara u visinu, a on je jednog dana odlučio da zapali sve to kako bi zaravnao teren. Sve te toksične i kancerogene materije mi smo udisali više od četiri meseca, jer Komunalna milicija nije htela danima da interveniše – priseća se Jovanović.

Naš sagovornik ističe da se zatrpavanjem požara problem u Vinči ne rešava.

– Bojim se da je problem u Vinči nerešiv. Građani Beograda taj kancerogeni vazduh već danima udišu, a on će im sigurno skratiti život za par godina – navodi Jovanović.

“Neprijatan miris karakterističan za ovo doba godine”

Kako za 24sedam objašnjava Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje (GZZJZ) pojava neprijatnog mirisa karakteristična je za ovo doba godine.

Pročitajte još

Snimak krije tajnu: Kamere zabeležile šta se dešavalo na deponiji u Vinči neposredno pred požar

Beograđani nisu mogli da spavaju od dima iz Vinče: “Smrad je bio toliko jak da sam morao da zatvorim prozore”

– Neprijatan miris se javlja zbog intenzivnog raspadanja organskih i drugih materija, a tome dodatno doprinosi i visoka temperatura, kao i nedostatak sistema za preradu otpadnih voda, ali i topao vetar koji dodatno širi taj smrad – objašnjava Šoštarić.

On dodaje da je problem i to što naši kanali i reke služe kao otvorena fekalna kanalizacija, što se naročito oseti u ovom periodu, kada je izuzetno nizak vodostaj, pa se uz obalu reka stvara žabokrečina, a gomila đubreta “izroni” iz vode.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi