Sudbonosno "da" izgovorio veoma mali broj Beograđana! Sociolog otkriva zašto u prestonici ima više razvoda nego prethodnih godina

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na teritoriji Republike Srbije u toku 2021. godine ukupno je 32.757 parova stupilo u brak, što je znatno veća brojka u odnosu na prethodnu godinu, kada se na večnu ljubav zavetovalo samo 23.599 parova. Ipak, podatak od prošle godine manji je u poređenju sa 2019., kada je sudbonosno "da" izgovorilo ukupno 35.570 parova.

Ovi podaci pomalo su ohrabrujući, jer se prošle godine razvelo ukupno 9.790 parova, što je manji broj od 2019., kada se razvelo 10.899 ljudi, dok se u 2020. raspalo ukupno 8.687 brakova.

Profimedia

Ovi podaci pokazuju da je prosečna starost mladoženje (za prošlu godinu) pri stupanju u brak 34,3 godine, što su otprilike slične godine kada je reč o podacima za 2020.  (34,8) i 2019. (34,5).

Prosečna starost neveste pri zaključenju braka je nešto manja od mladoženje - podaci od prošle godine pokazuju da žene od 31,1 godine stupaju u brak, što je manja brojka nego 2020. (31,5) i 2019. (31,3). 

Podaci pokazuju i da su se u prošloj godini muškarci najčešće razvodili u 44,7 godini, dok je brojka nešto niža bila 2020. (44,5) i 2019. (44,2). U sličnim godinama razvodile su se i žene, pa tako prosečna starost žene pri razvodu braka za 2021. iznosi 41,2 godine, dok podaci za 2020. govore da su se žene u proseku razvodile u 41. godini, a za 2019. u 40,6 godini. 

Printscreen/Republički zavod za statistiku

Takođe, broj zaključenih prvih brakova prošle godine za čitavu Srbiju iznosio je 26.309, dok je 2020. sudbonosno "da" prvi put izgovorilo samo 18.209 parova, a 2019. godine 28.113. 

Šta kažu podaci za Beograd? 

Profimedia

Podaci Republičkog zavoda za statistiku koji se tiču Beograda, blago rečeno, poražavajući su, jer se u srpskoj prestonici koja broji oko dva miliona stanovnika u prošlog godini venčao samo 8.171 par. Dosta manji broj brakova skopljen je u 2020. (6.031), dok je u 2019. sudbonosno "da" ukupno reklo 9.055 parova.

Broj zaključenih prvih brakova za prošlu godinu iznosio je 6.768, dok je prosečna starost mladoženje pri zaključenju prvog brakabila 32,6 godine, a prosečna starost neveste 30,2.

Takođe, broj razvedenih brakova za 2021. godinu bio je 2.554, dok je nešto manji za 2020. (2.438) i za 2019. (2.791). 

Kada je reč o prosečnoj starosti muškarca i žene pri razvodu braka, godine su otprilike iste kao i za Srbiju. U 2021. godini prosečna starost muža pri razvodu braka bila je 45,1 godinu, a prosečna starost žene pri razvoda je 41,9 godina. 

Pandemija dodatan udarac za društvo

Pixabay

Prema rečima sociologa Nevena Cvetićanina, činjenica da u 2021. ima više razvedenih brakova nego u 2020. verovatno je posledica delovanja socioloških uticaja kovida 19 na društvo, jer, kako on objašnjava, tokom pandemije mnogi brakovi su pucali, ljudi su ostajali izolovaniji, sami sa sobom, na snazi je bio policijski čas...

- Kao i svaka kriza, tako je i ova sa kovidom 19 trenutak istine. Jednim delom ona se pokazala tako da je delovala konstruktivno na neke porodične odnose, koji su postajali bolji, veliki broj ljudi iz Beograda se povlačio na selo... Ali, isto tako, kovid je uticao i destruktivno na one nekvalitetne bračne zajednice - navodi sociolog.

Neven Cvetićanin, Printscreen/Youtube, Novi standard

Ipak, Cvetićanin kaže da ne možemo generalizovati stvari, već da bi bilo najpametnije sačekati rezultate za 2022. i 2023. godinu.

- Nemamo dovoljno elemenata kako bismo zaključili da je broj razvoda sigurno veći zbog pandemije koronavirusa. To je samo moja pretpostavka da je ona uticala na čitavu društvenu dinamiku. Međutim, mi prethodnih 30 godina, usled ekonomske krize i ratova, imamo jedno urušeno društvo, a pandemija je samo bila jedna vrsta dodatnog udarca - kazao je on. 

Govoreći o podacima da se brakovi danas sklapaju znatno kasnije nego prethodnih godina, Cvetićanin objašnjava da je razlog tome što mladi duže ostaju u roditeljskoj kući. 

- Zbog ekonomske situacije mladi se teže emancipuju da odlaze od kuće, a dodatno na to deluje i uticaj potrošačke kulture, gde se ljudi venčavaju kasnije, a ne rano, kao što je to i dan-danas zastupljeno u islamskim zemljama. Ali, ni o tome ne možemo pouzdano da sudimo dok ne dobijemo preciznu evidenciju za ovu i sledeću godinu - zaključio je sociolog Cvetićanin. 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi