Zbog njega je čitava prestonica bila zavijena u crno: Ko je "beogradski Ikar" koji je dao život za svoju najveću strast?
06.06.2023 | 07:18
Njegov dečački san i ljubav bili su avioni i njihova konstrukcija
Copyright Vikipedija
Pionir vazduhoplovstva Edvard Rusjan, u narodu poznatiji kao "beogradski Ikar", na Savskom pristaništu pre dve godine dobio je spomen-klupu koja je napravljena tačno na mestu gde je on poginuo 1911. godine.
"Beogradski Ikar" sam je konstituisao i napravio letelicu koja se srušila pod bedemima Beogradske tvrđave. U svetu je ostao upamćen kao 12. konstruktor koji je poleteo letelicom koju je sam izradio na motorni pogon, ali i, nažalost, kao prva žrtva vazduhoplovstva na prostorima Balkana.
Rusjan je rođen 1886. godine u Trstu, a nedugo potom njegova porodica se preselila u Goricu, gde se Edvard školovao. Njegov dečački san i ljubav bili su upravo avioni i njihova konstrukcija, a zanimao se tako što je čitao tekstove u to vreme dostupnih italijanskih, nemačkih i slovenačkih novina.
Već sa 18 godina njegova strast je prerasla u nešto ozbiljnije, te je od bambusa i papira napravio dva velika modela aviona: jedan po ugledu na dvokrilca Orvela i Vilburta Rajta i drugi po modelu brazilskog konstruktora aviona Santosa Dumona.
Cveće za Rusjana
Iz Zagreba, 1910. godine, Edvard u društvu uglednog fotografa Mihajla Merćepa odlazi u Pariz i kupuje motor “gnome” od 50 konjskih snaga.
Ubrzo su napravili jednokrilac "Merćep-Rusjan", koji je uspešno testiran na aerodromu "Černomerc" u Zagrebu. Posle niza uspešnih letova, oni su se odlučili da krenu u Beograd i pokažu svoj avion.
Aeroplan, naziv za današnji avion, do Beograda je transportovan vozom, Merćep i Rusjan su dočekani cvećem, a onda ih je masa nosila na rukama sve do fijakera.
Tada je bilo planirano da se letenje obavi u dane Božića, 7, 8. i 9. januara, u donjem gradu pored Dunava. Ipak, košava, koja je na Božić duvala brzinom od 15 metara u sekundi, sprečila je Rusjana u nameri da poleti na sam praznik.
Međutim, samo dva dana kasnije, 9. januara 1911. godine, uprkos tome što su ga ostali odvraćali da ne rizikuje, Rusjan je odlučio da se vine u nebesa.
Poleteo je i krenuo ka Topčideru, a kada je stigao do železničkog mosta napravio je luk i austrijskom stranom krenuo nazad prema donjem gradu. Nad zidinama grada aeroplan je zahvatio snažan udar vetra, jedno krilo je otpalo i letelica je počela da strmoglavo ponire ka zemlji.
Najveća povorka za "beogradskog Ikara"
U spasavanje Rusjana bio je uključen i sin Branislava Nušića, koji je bio i veliki zaljubljenik u avione. On je kasnije na otkinutom delu letelice napisao: "Pao u 11 časova, izdahnuo posle sedam minuta. Ti si, moj sokole, u te oblake hteo da uzletiš.”
Na večno počivalište ispraćen je dan kasnije, 10. januara, uz sestru i zeta.
Prema pisanjima tadašnjih medija, pionira vazduhoplovstva je ispratila najveća pogrebna povorka koju je Beograd do tada video, a veliki broj ljudi istakao je crnu zastavu na svojoj kući.
Njegovi posmrtni ostaci danas se nalaze na Novom groblju u Beogradu.