Srbin napravio sat 200 godina pre Švajcaraca: Evo koja zgrada na Kosančićevom vencu čuva uspomenu na njega (FOTO)

28.05.2022

10:00

0

Istorija u centru Beograda o kojoj se malo zna

Srbin napravio sat 200 godina pre Švajcaraca: Evo koja zgrada na Kosančićevom vencu čuva uspomenu na njega (FOTO)
24sedam

Titula prvog Srbina koji je "izumeo vreme" može se pripisati Lazaru Srbinu, poznatom i pod imenima Lazar Crnorizac i Lazar Hilandarac.

Bio je srpski srednjovekovni monah i časovničar, poznat po tome što je 1404. osmislio i izradio prvi javni mehanički sat u Rusiji, a što je još zanimljiviji podatak budući da je to bilo čak 200 godina pre nego što su Švajcarci osnovali svoj prvi časovničarski esnaf.

Tom zaslugom Lazar Hilandarac se našao među 1.200 značajnijih časovničara u Evropi kao tvorac mehaničkog časovnika i jednog od prvih 10 satova takve izrade u Evropi. 

Wikipedia
 

Po narudžbini velikog kneza Vasilija I, Lazar je osmislio i izradio časovnik za toranj Kneževog dvora u Moskvi. Prema istoriji, ovaj sat je imao tadašnju visoku vrednost, jer je otprilike koštao koliko i velika bogataška kuća u to vreme.

Radio je bez greške neverovatnih 217 godina, nakon čega je zamenjen novim časovnikom, koji je ubrzo izgoreo u velikom požaru.

24sedam
 

Naime, ovaj sat je bio prvi sat u Rusiji koji otkucava, i to pomoću čak tri tega, ali i prvi javni časovnik u toj zemlji. Još jedna interesantna činjenica je da je ovaj časovnik pokazivao i četvrtine sata u vreme kada nigde drugde merenje vremena u minutima nije bilo značajno.

Nažaost, doživeo je tragičnu sudbinu, jer je časovnik zajedno sa moskovskim tornjem na kojem je bio postavljen izgoreo, ali ipak i dalje sličan sat njemu postoji, i to upravo na Svetoj gori, na Hilandaru.

Gde je danas?

24sedam
 

Da bi svedočio o izumu jednog Srbina i njegovom podvigu, skromni sunčani časovnik postavljen  je 2004. godine, kao obeležje šest vekova od postavljanja Lazarevog sata, i to kao deo lepe freske na kojoj je naslikan ovaj događaj.

Nalazi se na zgradi Akademije Srpske pravoslavne crkve, na Kosančićevom vencu, i izdaleka izgleda kao jedan religijski prikaz.

Freska je, inače, delo Milutina Tadića, profesora Geografskog fakulteta, i studenata Akademije.

Bonus video:


24sedam

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi