Urbano pčelarstvo: Braća David i Dario prave med u srcu Beograda

07.11.2020

09:00 >> 09:36

0

Autor: Jovana Vrećo

Hteli smo da, po ugledu na svetske metropole, postavimo košnice u urbanim delovima grada, na zgradama, krovovima firmi, u baštama - pričaju Mardešići, koji

Urbano pčelarstvo: Braća David i Dario prave med u srcu Beograda
Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović

„Pčelarenje je plemenito i isplativo zanimanje, ko počne njime da se bavi neće moći da ga ostavi“

Vodeći se ovom izrekom, David i Dario Mardešić, braća iz Beograda, uplovili su u pčelarske vode, pre četiri godine.

Mlađi brat Dario (26), došao je jednog dana sa Fakulteta (obojica studiraju Poljoprivredni) i oduševljeno pričao o pčelama i tako je svoj entuzijazam preneo i na Davida (29).

– Krenuli smo od nule. Samo smo razmišljali šta bismo mogli – počinju priču, za 24sedam, braća Mardešić.

U početku su imali pomoć kolege i mentora u Orašcu, a tu su sa njim i prve dve godine pčelarili, naučili zanat i osnovali svoju firmu “Mad med”. Onda su odlučili da pčele donesu u Beograd, sa jednom idejom vodiljom – razviti urbano pčelarstvo u srcu glavnog grada.

Za ovogodišnji Svetski dan pčela, 20 maja, krenuli su u akciju sa kolegama iz Beogradskog udruženja pčelara.

– Kako bismo privukli ljude, a posebno mlade, hteli smo da, po ugledu na svetske metropole, postavimo košnice u urbanim delovima grada, na zgradama, krovovima firmi, u baštama – priča David i dodaje da je bilo zainteresovanih, ali vrlo malo.

Smatraju da je, možda, najveći problem to što su pčelari, uglavnom, stariji ljudi, a malo mladih se uopšte interesuje za pčelarstvo.

Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović

Njih dvojica ističu da treba da se voli ovaj insekt, jedini koji proizvodi hranu koju jedu ljudi, da bi mogao da se baviš ovim poslom.

– Javljali su nam se ljudi, pristajali bi da im postavimo jednu do dve košnice u bašti, ali to bi bio problem u organizaciji, jer kad bi sve košnice bile tako raštrkane, teže bi bilo da se obilaze i da im se tako posveti pažnja – objašnjava David.

U međuvremenu su im se javili ljudi iz “Luke Beograd” i obezbedila im prostor, jer je u planu da ovde, svakako, bude izgrađen eko prostor, na području bivšeg “Žitomlina”.

– Trenutno, ovde imamo 30 košnica, ali je dogovor sa “Lukom Beograd” da se taj broj popne na oko 40. Imamo po košnici između 30.000 i 60.000 pčela, ali očekujemo da taj broj poraste – kaže naš sagovornik.

„Na meti“ pčela

U početku su, nekoliko puta, zbog uboda završili i na injekcijama.

– Desilo se da se, usled ružnog vremena, kiše, prevrnu košnice, pčele se naljute, a mi budemo prvi na meti – objašnjavaju oni, ali na to gledaju kao na sastavni deo posla i ističu da im ponekad i prija.

– Kada ubodu, kao da se osećate bolje i jače  – kroz osmeh kažu braća.

Mardešići sledeće godine očekuju prvi beogradski livadski med, koji će najpre biti poslat na laboratorijsku analizu, ali svakako misle da će biti zanimljivog ukusa.

– Pošto je ovde Dunav, uspeli smo da skupimo dosta medljikovca. Okolo ima puno drveća, Kalemegdan je na kilometar i nešto vazdušnom linijom i pčele mogu da ga posećuju. Očekujemo da vidimo kakav će biti beogradski med – kaže David i dodaje da očekuju da za godinu dana po košnici dobiju oko 20 kilograma beogradskog livadskog meda, što je iznad proseka u Srbiji.

Svesni su da će ljudi biti, možda, pomalo skeptični prema beogradskom medu, ali naglašavaju da je bitna razlika između gajenja pčela u gradu i selu to što u gradu nema direktnih zagađivača, kao što su pesticidi.

Braća podsećaju da se danas ceo svet bori protiv falsifikovanog meda.

– Uvoze se ogromne količine tog meda. Usavršili su tehnologiju pravljenja od sirupa. Problem je što samo komplikovane i skupe analize, a koje radi isključivo Hemijski fakultet, mogu da pokažu da li je određeni proizvod pravi med ili je šećerni sirup – ističe David.

Da su braća, pored toga što se brinu o pčelama, i verni konzumenti meda, pokazuje i to da, kako kažu, pojedu i do tegle meda na nedeljnom nivou.

– Dan mi počinje sa dve kašike meda i čašom vode – kaže David, ali naglašava da ni on nije, dok nisu počeli da se bave ovim poslom, u tim količinama jeo med.

Smatraju da bi ljudi trebalo da se vode poukom: “Sve što treba zasladiti – zasladite medom” i ističu da se on može koristiti na različite načine. – Nemamo kao narod naviku da jedemo med. Povezujemo ga sa nekim bolestima, čajevima, a on može da se koristi na razne načine, osim kao zaslađivač, može da se upotrebaljava i kao dresing – kaže David.

Prva “Api komora” u Beogradu

Braća Mardešić navode da je ideja da pored 40 košnica u “Luci Beograd” naprave i prvu “Api komoru” u gradu.

– To će biti male brvnarice namenjene za inhaliranje, odnosno udisasanje vazduha iz košnica. U planu je i lečenje pčelama na krevetu, gde će ljudi osećati vibracije iz košnica – kažu oni.

Privatna arhiva/ Mad med

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi